ХВАТАЧ ПЕСНИЧКИХ ИДЕЈА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ХВАТАЧ ПЕСНИЧКИХ ИДЕЈА

Хватач песничких идеја

Треба извесно време да

Буде као стакло

Да би прво био хватач

Светла јер само с

Божијом светлошћу

Сунчеве магије могу да се

Хватају речи и реченице

Стихова и разнотоно сложених

Прозаидних  наратива

Хватачи из ликова ове песме

Нису ловци на бизоне

Тигрове и људе

Нити су оне беле крпице

Које се стављају са прљавим

Шареним вешом у добош

Машине за његово прање

Да би се с њима хватале боје

И спречило њихово ратоборно

Мешање

 ФУСНОТА

Без ових ауторских образложења

хватачи би се доживљавали

као самоћа усред пристојно

посећене кафане. Подигнуте (изграђене,

смештене) негде на ободу

насеља. Поред реке, илити, Дунава. Као

она која се налази у Ковиљу подно

Фрушке Горе, а име јој је – НА КРАЈ СВЕТА.

У којој ми је 2004. године уручена награда

„Стеван Пешић“ за књигу микроесеја “Мали наслови“

(„Интелекта“, Ваљево, 2003. прво издање)