КАО ДА ЛУТАМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КАО ДА ЛУТАМ

Осећам

Као да лутам из

Једног у друго место

Из једне у другу књигу

По великим тропским

Врућинама или по

Леденим сибирским

Данима

Опасно оптерећен

Разлозима због којих

То чиним

А осећам да су ми се

Уселили у срце с

Уписима бројних

Ожиљака на њему

Осећам да су се

Уселили у њега и

Међу његове ожиљке у

Оделима уљеза

У тренутку

Када  сам их спазио

Чуо сам глас мајке

Како ми снажно поручује

Да

Не треба никада

Ни на шта одмах

Реаговати јер како ћеш се

Осећати после када се

Предомислиш

Поготово након мисаоног

Враћања у прошлост које је

Преосетљиво

Као велико прање светлости

Након чијег туширања моћно

Севају блицеви сећања

На сав онај емоционални хаос

Који те прогање с отисцима

Од једног до другог трага

Разлога

Због којих се у туђе срце

Усељавају бескућници

Скитнице и луталице

Као неудомљени пси у

Хранитељске породице

Као разуздани приступи

Начинима  

Поређења с неупоредивим

Ситуацијама

Околностима и разлозима

Зато и привиђење о

Лутању од једне до друге

Књиге међу којима се

Равноправно може читати

Одбрана избора

Зорана М. Мандића

Са романима Сто година

самоће Габријела Гарсије

Маркеса или Браћа Карамазови

Фјодора Михајловича Достојевског

А све то уз сазнање да се и у

Земљи читања одвија велика

Епидемија лутања од

Мила до недрага у амбису

Инфицираног с

Дубоким емоционалним хаосом

Пред саму поноћ у среду 14. августа

господње 2019.