ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЖИВОТ ЈЕ КАО ЦРНИ ЛУК
Живот
је као
Црни
лук
Љушти
се и
Отпада
Слој
по слој
И све
то са
Обилним
сузама
У
очима
А за
све то време
Рудари
из
Јамских
дубина
Ваде
руде
Док
јадни
Бели
лук
У
умреженим
Лавиринтима
Крвних
судова
Чисти
ли чисти
Наслаге
наталожене
И
нахватане
На
њиховим
Зидовима
У
свакој прилици
Треба
спасити
Сваког
човека
Чујем
Божији
глас
Како
забринуто
Упозорава
Нарочито
све оне
Који
се не мичу од
Богате
Трпезе
за којом
Једу
ли једу
Масну
храну
Скоро на половини августа господње
2019.
Нема коментара:
Постави коментар