ДИЈАЛОГ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДИЈАЛОГ

(Мали наслов оном што често недостаје)

                Дијалог је дијалог, Срби би рекли разговор, без обзира на предзнаке и имениоце, који га означавају. За дијалог су потребна два пара очију, или прецизније две стране, која ће једна другу пажљиво и са стрпљењем саслушати упркос супротстављености мишљења. За остваривање дијалога нису потребне политике посредника и њихове агенције, нити обавезно претходни преговори око усаглашавања. За разлику од дијалога монолог је израз дубоке ораторске себичности и брутално наметање често испразе реторике. И то увек једне стране. За разлику од те дијагнозе, монолошког вербалног насиља, дијалог омогућава да се током њега подстакну, или, пак, остваре промене чак и у тврдокорном у мишљењу. Зато ме је увек интересовало како би се водили дијалози између: Сократа и Цицерона, Милорада Бате Михаиловића и Винсента Ван Гога, или Вука Стефановћа Караџића и Ноама Чомског. Без дијалога губи се смисао бил оког облика и жанра комуникације, а модеран свет би у том недостатку личио на ракету, која је с бојевом главом испаљена с једне на другу страну.