ЗОРАН М. МАНДИЋ
ТАМО ГДЕ ПРИПАДАМ
(Мали наслов о зазирању од причања у сну)
Тамо где припадам то не могу открити ни песмe које пишем, чак ни молитвa коју изговарам док једем омиљен пиринач скуван у
посној супи. То не могу да откријем ни себи да ме не би одало причање у сну
коме сам склон. Мислим да то место не припада ни Темпларима из мојих метафора.
Ни лирици познатој као ругање животу. Док ово пишем Бог ме посматра са стране и
смешка се, јер зна да га никада нећу издати и да једино он увек може да ме нађе
тамо где припадам.
Нема коментара:
Постави коментар