РЕТРОВИЗОР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

РЕТРОВИЗОР

(Трагање за помагалом откривања гледања иза себе)

            Човек, да се не каже обичан, још увек није остварио конкретан контакт с ретровизором с којим је рођен, а који му се не налази причвршћен на аутомобилу или другом моторном возилу. Неко то, можда, попут Николе Тесле, и јесте, али заветован да чува ту тајну. Видети шта се дешава иза кретања које тече унапред и није неко откриће ако, због тог гледања, укупан поглед треба да се дели на слике и углове, различито постављене.  Откриће би можда било у сазнању да је визуелна композиција слике живота састављена у формату мозаика, али знати га саставити, сложити, тако да би сваки његов део искористио своје аутономно право да буде обухваћен местом које му припада? Питање је колико би гледаоци били одушевљени оним што може истовремено да се вида иза, што се одвија у одређеним размацима, временским и просторним? Ко зна да ли би тада коначно почео рат између слика и времена у коме се оне одвијају, а да нико тачно не зна које измислио време, а ко слике? И да тај рат баш започне у дигиталној ери и то због једног обичног ретровизора, или огледала за откривање гледања иза себе.