МАНДИЋЕВЕ ПЕСМЕ У САВРЕМЕНИКУ

                                 
                        МАНДИЋЕВЕ ПЕСМЕ У САВРЕМЕНИКУ

                У троброју 258-259-260/2017, београдског књижевног часописа САВРЕМЕНИК, који се недавно појавио из штампе, а који уређује Срба Игњатовић, обајвљено је пет песама (Крајње лична прича, М.Б. ДУшанић лирик, Оболели од награда, Франц Кафка и Писање приче) ЗОРАНА М. МАНДИЋА. Мандић је, иначе, вишедеценијски сарадник овог угледног часописа, чији је први број изашао 1955. године, док серију Савременик плус објављује Издавачка кућа Апостроф од новемба 1992. године. У библиотеци Плус Савременика досада је изашао четрдесет и један наслов истакнутих аутора какви су:  Мерешковски, Шестов, Јосиф Бродски, Николај Берђајев, Хајнрих Бел, Тобијас Бургхарт, Срба Игњатовић, Никола Цинцар Попоски, Милош Јанковић и др.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОБОЛЕЛИ ОД НАГРАДА

Да

постоје они

оболели од награда и

патолошки гладни привилегија

Они који су неуморно на црвеним теписима

важних и неважних догађаја

академици у годинама

када мозак престаје да слуша

када се без активних синапси

баве Дарвином и Фројдом не знајући да они нису

рецепционери у хостелима неке бање на

северу или југу Србије

Они у

стањима такве оболелости трагају за

причама о својим лутањима у младости

од партије до партије

од библиотеке до библиотеке или рецимо

од Коларчеве до Вукове задужбине

Добро се знају њихова имена

њихове недовршености и варања на картама са

ликовима оних о којима баш они

говоре на њиховим сахранама

И гле они се не плаше испијања јутарњих кафа за

столовима летњих башти београдских ресторана у

друштву Паркинсона и Алцхајмера

А и зашто би се плашили кад

Држава увек пристигне да (од)брани њихов

Нестрах

њихову потребу да увек буду тамо где

одавно нису

момчине из одељења природних и друштвених

наука