ВРТОГЛАВИЦА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВРТОГЛАВИЦА

Како је црно небо

на коме се порађа светлост

Како је бела светлост

у којој се зачињу боје

Како је неодољива боја

која поклања шарени свет

Само је вода безбојна

Само безбојно живи мисао

У безбојном ваздуху безбојни

звук се креће

и брзина је безбојна

и гравитација

љубав као и мржња као и облик

Са малог дрвеног троношца

на међама и размеђама узлећу

питања многа

и своја незнања тематизују

На трону заштитника логички

склоп одозго гледа

с мраком и бојама руководи

светлост брзинама подучава

гравитацију помаже облике издржава

Макнеш ли на другу страну

у круг ћеш нови доспети

у вртоглавицу

Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.)