ПРВИ ЧОВЕК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРВИ ЧОВЕК

Ако је постојао Први човек

Треба испитати границе његовог талента

Да бисмо довели у везу остале људе

(а можда и историју)

Прича о настанку из погрешног јајета

несрећно је увела критику у игру па је сада

много оних који се крију иза разлике

Први човек је умешан у:

                                               први свет, први дан

                                               прву срећу, прву жену

                                               прву трагедију, прву смрт

Неизбежна је чињеница колико Први човек није

схватио прво искуство

Није познато шта је смерао Први човек

кад је тек

Први мудрац открио прве законе

У свему томе (историји) најискренији је Први језик

(јер није ни постојао)

Наш ред великих и малих је прихватио разлику

Па се делимо

још увек не знајући најмање јаје с којим би

критика била ближе историји а разлика

имала још већу аутономију

Сведен на мерну јединицу Први човек ћути

(закривљује се опчињен природном средином)

У савршеном стању множине трагају за његовим

Ентитетом док је у лакоречивој једнини одметнута

разумски одвојива фикција

У оквиру природног поседа мозак је приватио

Првог човека као испољиво биће

(његов ритам, његову покретљивост и његову

агресивност)

чиме је изучена разлика и разбрављена природа

историје

То су подаци критике у којој смо настањени

ми мали и велики по реду

Ова песма објављена је у оквиру циклуса О ПОГОТКУ (Природа дана, Први човек, О пготку и промашају) у часопису ПОЉА у броју252 / фебруар 1980.