ГОСТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГОСТ

У гостима сам

носорози ме служе вотком

слонови умивају

змије ми назувају ципеле

орлови косу чешљају

и тигар је ту орла да шчепа

и лав тигра да макне

Гледам их како им значим

како ме за посластицу спремају

И све би било да пауна није било

који ме кроз гостинска врата

унатраг пусти

Зао из гостију стигох биљкама у

госте

час носорог час слон час тигар

час орао час змија и лав

Само паун не постадох

да унатраг могу даље

У госте

Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.)