ЗОРАН М. МАНДИЋ
РАСПАД СЛИКЕ
Док сам читао
премештајући се са једног
на други крај беспућа мисли
они који не читају
сејали су и пресејавали жита и
шећерну репу
у жедним крајевима други су
преносили воду са далеких извора
Мајке су купале децу
старци у новине завијали дуван
Светски дим лебдео је попут
пламичка између огромних
облака
Међу редовима цвилела је тајна
о читаћу
сејачу
водоноши
Облак је надзирао призоре живота
а онда се распао као што се
распадне свака слика
Нема коментара:
Постави коментар