ОНА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОНА

Она постоји само у мислима

сићушна је

нема је у фигурама језика

Далеко је од маште да би је ова

употребљавала као своју протезу

Неизговрољива је

Неопипљива

Метафоре су немоћне пред њеним

невидљивим ликом

Траје изнутра

онако како ништа не траје иза

Не признаје воду

Не признаје земљу

Не узима ваздух

Не храни се

ни укусом промене

Она заиста постоји само у мислима

Није рођена

Нема посмртне остатке

једнодимензионална је и вишедимензионална

истовремено

бела обојена и необојена

Не личи на Мадону није Ева

има све што нема а нема је ни у једном

једином отиску

Из циклуса „КРАТКЕ ОСЕТЉИВЕ ПЕСМЕ“