ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЗИМА 2018.
Зима
је не само време
минус
и неко да пипа и
образе
зацрвенеле штипа
као
опори укус лека
када
се појави усред човека
када
се из његовог стомака
пресели
као коњица лака
на
територију његових чула
где до
врха имагинарне куле сеже
чудна
сеоба
као
пример који веже
за
скуте неспретних себичних деоба
због
којих је човек изгубио пола
срца и
ума и
свега
од себе преосталог му од бола
од
бола и страха све то у име
чак и
свесно одабране трапаве риме
бежећи
и скрећући
као
светлост
као
њена аберација
док се
за њим покреће
наилази
галопира
и
јуриша
гнусна рација
исправљача
инквизитора
цензора
дрхтања
и опаких мора
И
зашто баш зима
без
јесени
пролећа
и лета
зашто
баш трапава незграпна
рима
Коме
то у слободном стиху
смештај
песме смета
Нема коментара:
Постави коментар