НИШТА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НИШТА

Ништа није као ништа

свршено и тајно

без структуре

без адресе

без трагова музејских

архивских

У песми ништа има више места

Него ли у глави

Слободно ништа је више ништа

Ништавније

Ништа не зна да нема ништавне

величине

у ништа ништа не постоји

без симбола је

без митова

без видљивости

а зна се да је ништа

(Песма из књиге песама „НАСПРАМ ЧУДА“ (Светови, Нови Сад, 1994, уредник Јован Зивлак)

ЈОВАН ЗИВЛАК

                Најновија књига песама „НАСПРАМ ЧУДА“ Зорана М. Мандића показује карактеристике ауторових досадашњих преокупација и особености у артикулацији песничког текста. Дискурзивност, евокативност и  испреплетаност егзистенцијалних тема и мотива са метапоетичким. Мандићеве песме су утемељене на непосредности искуства и просећању егзистенцијалне драматике наспрам хоризонта смисла и пропитивања могућности и модалитета песничког говора. Између једног објективног тона  који се „пробија“  кроз лавиринте цитата и крика који је испуњен језом самоироније и игром језе. Ова најновија Мандићева књига репрезентује овог аутора као занимљиву и битну појаву у хоризонту новије српске поезије.

                (Извод из рецензије)