ЛИГА ШАМПИОНА НАЈУРЕЂЕНИЈИХ БАЛКОНА, ТЕРАСА И ЛОЂА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

                        ЛИГА ШАМПИОНА НАЈУРЕЂЕНИЈИХ

                                БАЛКОНА, ТЕРАСА И ЛОЂА

(Сећање на блаженопочившу сомборску сликарку Иванку Јовановић)

            Годинама су се, уназад, у  неким градовима Србије, нарочито у прелепом Сомбору, на магичној територији њеног равничарског севера, организовала такмичења. Да се, искључиво, не каже - првенства, којима је циљ био проглашавање најуређенијег: балкона, терасе, или лође. У општинском или градском атару локалне заједнице. Временом име таквих надметања, која су, углавном, имагинирале најагилније туристиче организације, као и у фудбалу, постало је познато под називом – Лига шампиона најуређенијих балкона, тераса и лођа. Та врста истицања естетике: изгледа, излога и огледала зграда, поред фасада, и њихових најлепше  уређених: балкона, тераса и лођа, била је историјски некада веома популарна, Па отуда и значај, који им се придавао у каталошким и другим, данас, пре свега, у електронским видовима, излажења и конкурисања на домаћем и међународном тржишту туризма и његове културе. У тој популарности, као што је и истакнуто с почетка овог текста, зелени раванградски Сомбор је битно предњачио у региону и Србији. А, заједно, на том путу, са Иванком Јовановић, најбољом српском и југословенском наивном сликарком, европског гласа и уметничке репутације.  У  прошлом веку, и прошлом миленијуму, чији је балкон на првом спрату њене прелепе приватне зграде, у Париској улици број 6, предњачио у лепоти уређености и богатству разноврсног цвећа. С којим је та лепота још више богаћена и „украшавана“. Иванка Јовановић је годинама била неприкосновена шампионка у пољу истицања такве естетике, са балконима, терасама, лођама и цвећем, а, по речима неких ликовних критичара, рецимо др Лазара Трифуновића, као најпознатијег и најцењенијег међу њима, дуго се није знало, да ли Иванка боље и волшебније проналази, или слика цвеће. Са чијом иконографијом је шампионски украшавала, и одржавала ненадмашни дух лепоте уређености свог бајковито шароликог, као новогодишња јелка, оригинално окићеног балкона. Сомборци и други пролазници, као и путници намерници, су наилазећи поред Иванкине зграде, сваки пут подизали поглед, како би својој души и осећањима додали „сокове“ и одразе лепоте, која је зрачила са њеног шампионског балконског трона.

                Али, за овај пут, толико о Иванки Јовановић. Без чијег помињања би овај „мали наслов“ изгубио на идеји с којом је смишљана и замишљена његова есејморфна лирска. И прозна заједница. Уз овај мали коментар ваља подсетити на чињеницу. Која казује о томе да у Сомбору, више него сигурно, постаје „докази прошлости“ о Иванкином и другим најуређенијим балконима, терасама и лођама. Они се брижно, као регистрације за сва времена, чувају у албумима фотографија, а посебно су забележени на Иванкиним сликама.

                У великом свету данашњице, који је у извесном смислу, фигуративно речено, увек и истовремено, и онај „мали свет“ – мали, као моји „мали наслови“. Који се може сагледати у појединостима и детаљима, нарочито док се пише „књижевост“ о лепотама магнетних поља и његове естетике. Ти записи се пишу како би се прочитала лепота истине о томе да су све естетике света, „великог“ или „малог“ - равноправне и једнако лепе. Како оне у полисима и успоменама из далеке старогрчке прошлости, тако и ове из наше савремености. Које дишу, спавају и сањају у: Русији, Кини, Шпанији, Америци и нашој прелепој Србији, са Шумадијом, Дунавом и бајковитим пејзажним сликама Иванке Јовановић. И са песмама о зовама, звончићима и радостима природе Добрице Ерића. Како год и било где корачали и премештали своје погледе – лепота је вечна, неуништива и незаобилазна. А, лепи балкони, терасе и лође су само додатна казивања о украсима те неумитности.

          Живела лепота и њена естетичка уређења! 
          Живела успомена на Иванку Јовановић!