ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПЕСМА О ЈЕЗИКУ
1.
Речи
могу
да исправе оно што
ремети
нормале њихове мучнине
То је
моћ
којом
језик обезбеђује своју
аутономију
којом
се брани од незваних освајача
Ситничари
износе своје замерке
и
злурадо питају
докле
о смислу
докле
о језику
са
замеркама треба пажљиво
без
подела
ни
превише по ситничарима
ни
превише по језику
2.
Уз реч
постаде човек
започе
свакотрено да препознаје
назива
воду
ваздух земљу
водене
ваздушне земљане
ствари
гомиле
детаља
измислица
намислица
свега
од ничега до ничега
онако
како се и сам претворио у
владавину
трена
од
праха до праха
са
сићушном вероватноћом између
правих
невероватноћа
Нема коментара:
Постави коментар