ПОГЛЕД ИЗ БОЖИЈЕ ФОТЕЉЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОГЛЕД ИЗ БОЖИЈЕ ФОТЕЉЕ

(Још једна моја еколошка песма о

Творцу, Христу и љубави)

Он

Творац

Све (над)гледа

И не мисли се ваљда да то

Он не чини

Да је незаинтересован

Као лош отац и

Лоша мајка

Као нестрпљиви вајар кула

Од песка

Као онај створ

Који је увек нешто

Између

Неког и Никог

Он је свеприсутан попут

Сунчеве светлости и

Теслиног светла

Које можеш упалити на

Нијагариним водопадима а у

Истом трену

Угасити у његовом родном

Селу Смиљану

Он се непрестано јавља

У облику непролазно одрживе

Љубави и Христове вере у

Њу

Творац се често спусти на Земљу као

Падобранац скоком из авиона

Он то чини да би обрисао

Сузе природи

Наврле због злочинстава и

Других недела учињених

Људском руком

Творац је увек

Иза и испред нас и

Никада нас не оставља на цедилу

Среда, 26/јун/господње 2019.

ПРОМЕНА ДРЕСОВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРОМЕНА ДРЕСОВА

Прочитавши ових дана

Кратак текст

Елене Филиповић

Директорке и кустоскиње

Кунстхале Базел

Под насловом

Шта је изложба

Нагло ме је повукла идеја

Да оквир мојих

Малих наслова

Допуним с још једним

Под именом и презименом

Промена дресова

Али не

Алудирајући  на ону која се

Бесрамно спроводи на

Скоро свим политичким

Сценама и позорницама

Овог врхунски изопаченог и

Упропаштеног света

Не

Алудирајући да поновим на

Изложбу

Перформанс приказа

 Доказа

Исказа и наказа

Неке друге врсте

Која како то мисли

Елена Филиповић

Може бити много тога али

Уз напомену да она

Изложба

Пре и изнад свега

Није нека неутрална ствар

Ипак читаоцу не смем

Да сакријем

Да сам се у рекету овог цитата

Задржао таман онолико

Колико ме је дозвољено време

Задржавања

 Спасило од

Некакве судијске одлуке

Одузимања лопте и то баш

У нападу

Зато сам и морао тако брзо

Да изађем из истог цитата и

Преместим се у мизансцен свог

Малог наслова

Промена дресова

И то без политизовања тог

Обичаја или те праксе

Кроз коју се пројектују

Како то наводи

Можда већ и превише

Цитирана Елена

Идеологија

Машина за производњу значења

Позориште буржоаске културе

Место дисциплиновања

Грађана субјеката или

Неупитних вредности

А све то

У поступку промишљања карактера

Линеарног времена

Технолошких историја и

Владајућих наратива

Спреман да све то повежем

Ушњирам и уколосечим

Сетио сам се да употребим мисао

Хоу Ханруа

Уметничког директора MAXXI

Националног музеја за уметност 21. века

О иронији

О томе

Колико данас проживљавамо

Противученост разних отворености

Које су неретко под притиском власти

Покровитеља и медија који од њих

Очекују да постану спектакуларнији и

У већој мери окренути разонади

Као што што су забаве индуковане

Променама страначких и партијских дресова

У која се увлаче и пресвлаче сви они

Који мисле да су бољи мизансцени других

Политичких гнезда

Њихових боја

Застава  и грбова

Али при чему се ништа суштински

Не мења

Па чак ни невидљиве алатке с којима се те

Промене врше а које је први препознао

Староримски историчар

Николо Макијавели

Можда и сам инспирисан оном

Народном пословицом

Највероватније српском

Богу божије

Цару царево

А нама што остане

И да на крају издам самог себе

Навођењем податка

Да сам на месту овог малог наслова

Планирао да објавим једнан сасвим

Другачије интониран текст под именом

ЧОРБА

А који је требао с почетка да гласи

Ето

И она је дошла на ред

Али пре него што крене прича о њој

Подсетићу да постоје разне чорбе

Као и разни наративи

Српска

Руска

Пролећна

Шарена и

Чорба моје мајке илити мог детињства

.......

.......

С напоменом да је у извесном смислу и

Овај текст

Без обзира коме је припадала рука

Која га је писала

Да ли

Вилијаму Шекспиру

Алберу Камиу

Жан Пол Сартру

Бели Хамвашу

Фјодору Михаиловичу Достојевском или

Мојој маленкости

Зорану М. Мандићу

Недеља, 23. јуна господње 2019.  

МАНДИЋЕВ „СИСТЕМ“ У ЧАСОПИСУ „НОВА ЗОРА“

  МАНДИЋЕВ „СИСТЕМ“ У ЧАСОПИСУ „НОВА ЗОРА“

            У часопису за књижевност и културу „НОВА ЗОРА“, број 59 (јесен 2018), који издаје Српско просвјетно и културно друштво „ПРОСВЈЕТА“, одбори у Билећи и Гацку а, као главни и подговорни уредник уређзје – проф. др МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ, објављен је есеј „СИСТЕМ“ (стр. 117) ЗОРАНА М. МАНДИЋА.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СИСТЕМ

                Овај текст не припада жанровској заједници ни „малих“ ни „великих“ есеја. Једноставно, као штиво наслоњен је, попут примицача мишића у људском организму, на покушај да се једна важна тема приближи разумевању фигуре „система“, као битне категорије, за анализе друштвених, политичких, па и поетско-филозофских, или поетичких уређења. Наравно да се у таквој акцији треба присетити сугестије да се први озбиљни осврт на ово важно значењско и језичко питање налази у Старом завету, или ближе сугерисано, у наводима „Десет божијих заповести“ с којима започиње постављање основа за изградњу парадигме морала. Управо наведене заповести представљају програмску орјентацију с којом је категорија „система“ са категоријом „логика“, као својом неразлучивом „сестром“ близнакињом, основа за успостављање "уставног" карактера „система“ на било ком нивоу организованих механизама: рекета, кампова и њихових структура, који треба да чине „буквар“: правилника, пословника, протокола и процедура и то заједно с њиховим пажљиво лекторисаним фуснотама написане са још пажљивије одабрним језичким формулацијама. Речју, то значи да се, како конкретно, тако и апстарктно, тумачење категорије „система“ може дефинисати на начин по ком се категорији „система“ даје улога устава у креирању функција и односа „разнобојних“ и разнотоних“ људских заједница. Систем, као такав, је „заповест“ изнад које нема ни једне друге алтернативе, па било да су у питању државне, породичне, религијске, војне или уметничке форме и њихови кабинети. Отуда и постоје дијагностичка уверавања да свет галопирајуће пропада, ближи се катастрофичном крају, због непоштовања система и његове позитивне „радијације“. Ово питање је данас посебно осетљиво у друштвеним заједницама опако зараженим вирусима и бактеријама озлоглашених коруптивних понашања и пракси. Без система било који део људске цивилизације и њених организационих шема, форми и формата је мртав. Не постоји ни једно модерно или постмодерно друштво које може да функционише без система, као устава друштвене, социјалне и политичке једнакости људи, без обзира на њихове расне и језичке предикате. И разлике, које су највећа потпора и подршка за функционисање сваког система, нарочито у: образовању, спорту, економији и реформама њихових установа и кровних институција. У круговима флоре и фауне такође постоје системи, као што су системи хлорофила, кисеоника, озона и других изотопа за чију одбрану је и природа почела да се „наоружава тешком артиљеријом и ракетним системима“. О улози „система“ толико тога је изговорио и Христ, али многи читаоци као да су се окренули од његових беседа из Новог завета. Бесциљно лутајући кроз наопаки и извитоперени свет који су својом непажњом учинили таквим. Срозаним и јадним. Без враћања ауторитета система у темеље свакодневице свет све дубље тоне у опасности проклества, себичности, корупције и хипокризије и њихових метастаза, које разарају људску душу и осећања љубави, оптимизма и наде у макар боље сутра.

МАНДИЋ У НОВОМ САДУ ГОВОРИО О КЊИЖЕВНОМ СТВАРАЛАШТВУ РАЛЕТА НИШАВИЋА

          МАНДИЋ У НОВОМ САДУ ГОВОРИО О КЊИЖЕВНОМ

                    СТВАРАЛАШТВУ РАЛЕТА НИШАВИЋА

            У уторак, 24. Јуна 2019. године у просторијама Градске библиотеке у Новом Саду ЗОРАН М. МАНДИЋ је говорио о књижевном стваралаштву РАЛЕТА НИШАВИЋА (1946, Острељ код Бијелог Поља), познатог новосадског песника, новинара, уредника дечијег листа „Невен“, оснивача, власника и уредника Издавачке куће „Бистрица“ у Новом Саду. Иако је књижевно вече било замишљено и центрирано као мозаично представљање нових Нишавићевих песничких и прозних књига и рукописа, Мандић се у свом излагању осврнуо на карактер укупне Нишавићеве појаве и вредности у савременој српској књижевности. Истичући при том да је тешко самерити, а камо ли „израчунати“, шта све чини, носи и нуди његов велики стваралачки опус. Са низом различитих „скретница“, порука и њихових вибрација у „рекету“ све комплекснијег дотрајавања, мењања, преобликовања и прекомпоновањаг актуелног човековог Света. Како на мапи његове друштвене, духовне и социјалне сфере, тако и унутар њихових вредносних правила, мерила и легитимација. У којима се, наспрам његовог „проговора“ о њима преламају и „секу“ различите жанровске опције и припадности, већ добрано, притиснуте огромним турбуленцијама, које су довеле, и доводе, као „рат звезда“, до „пуцања“ темеља културе цивилизације у којој се Нишавић „родио“ као песник, писац и уредник. И, то углавном у програмским оквирима идеологије своје издавачке куће.

                На вечери се прво присутној публици обратио Нишавић, као аутор, изговориши неколико својих песама и прозних фрагмената, да би затим о насловима његових нових књига своја мишљења прочитали др Јелена Маричевић Балаћ и др Виктор Радун.  

МАНДИЋЕВ „ВОЖД“ У ЧАСОПИСУ „1804“

МАНДИЋЕВ „ВОЖД“ У ЧАСОПИСУ „1804“

У недавно објављеном часопису „1804“, који издаје Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Орашца у Шумадији, број 14/2019, а уређује др Бранко Златковић, објављена је песма „ВОЖД“ (Есеј о високим речима), на страни 51. – ЗОРАНА М. МАНДИЋА.

Исту Мандићеву песму 2008. године недавно преминули београдски писац ДУШАН ЧОЛОВИЋ(Орашац, 1934. – Београд, 2019) је уврстио у антологију (страна 178-179), коју је приредио под насловом УЗДАРЈА ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ, а у којој су, поред Мандићевог „ВОЖДА“, објављене, хронолошки по години рођења, и песме: Дејана  Медаковића, Бранка В. Радичевића, Славка Вукосављевића, Стевана Раичковића, Љубомира Симовића, Вука Крњевића, Добрице Ерића, Милована Данојлића, Србе Игњатовића, Душана Стојковића и др.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВОЖД

(Есеј о високим речима)

Вожд је

У српском језику симбол

Лингвисти би рекли синоним фигуре за

Високу реч

Саздану у ризницама чула

Од (о)сећања

Која ево двеста година и

Турским историјским архивима

Одржава жестоки плам њиховог страха

Због петовековног ропства

Његових сурових намета

Из чије тамности је измилела та сабрана

Висока реч

Онај који је носи са главом и без ње

Данас Сутра Јуче

Само је пуки носилац

Носилац свести о постању

Главе без које се не може

Чак и када је одруби прљавац

Окоћен из утробе кукавног јајета

У народу познат као мућак

На мегдану као слабић

У племену као изрод

Вожд је висока реч

Без које би нам се уморило памћење

Као што умор савлада срце

Лудило узме ум

Ћутање Језик

Вожд је наша реч

Главаш у речнику њене браће и сестара

Глаголских лукавштина

Именичне одлучности

Она није сентиментална творевина тешко

Стеченог Духа

Карађорђе је представник само једног

Њеног значења

Таман онолико колико му је недостајало

Да зарад туђих не изгуби своју Главу

Та реч и без Главе светли у тамном вилајету

(Из)говора матерњег

Пред Богом који све види

Који је све видео

Сечу Вождове Главе

Набијање на колац пред кућом

У којој си рођен

Та висока реч сачувала је повест

Народног и у народу пробраног личног

Достојанства

Зато је ето у васцелом свету без Главе

Лепотом даровита као Шумадија

Као онај најсрпскији епитаф у туђини

Ој, Мораво

Безглава Главо што се не даш у памћењу

У лингвистици наших најбољих чула за Реч

За Високу Реч

ИЗБЕГАВАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗБЕГАВАЊЕ

Избегавање захтева

Храброст

А претвара се у

Раздвојеност

Тако да нико никада

Не зна

Где је онај други

Пар

Тандем

С друге стране улице

Стола

Избегавање је

Најбољи противотров за

Сваки облик насиља

Породичног

Физичког

Вербалног

Када је свега преко

Црвене линије

Превише

Па чак и у сећању

Избегавање не трпи

Успомене

Повратништво на

Старо и пређашње

Зато треба избегавати

Нарочито савете

Сулуде мудрости

Као онај

Дај људима оно што  желе

Да би увек долазили по то

Уместо таквих наговора

Увек прво треба послужити

Своје приоритете

Па се тек онда информативно

Позабавити с безобразно

Нескромним туђим жељама и

Апетитима

Ако се сваки божији раб тако

Ментално ушњира изнутра

У души

Схватиће да је он себи и

Својој продици увек на

Првом месту

Петак, 21. јуна господње 2019.

ДОБРО ЈУТРО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДОБРО ЈУТРО

Најлепши почетни

Свакодневни

Поздрав је

Добро јутро

Још ако пирка ветрић

Док га на плус јунских

Двадесет степени изнад нуле

Изговараш и

Упћујеш неком ко још увек

Спава и сања да не мора

Да се пробуди

И као што рекох

Још ако при том

Пирка блажени

Ветрић  и

Чује се шкрипа

Док бројни укућани и

Суседи отврају прозоре и

Подижу ролетне на њима

У те две речи уз

Обавезно пристављање воде за

Црну кафу у џезви за двоје

Као да је скупљена сва

Суштина

Подземна

Надземна и

Небеска

Вангоговски обојена

Дубоким  тоновима боја

Пре свега жуте

Суштина

Осећања природе и

У њој

На њеној неодољивој

Постељи

Сањивог лика

Успаване лепотице

Која би још да се не буди

Да се не дира

Без обзира на мирис

Скуване јутарње кафе

Који допире из џезве на столу

Усред увек лепог

Расположеног и

Будног јутра

Јутро у петак 21. јуна господње 2019.

ОНИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОНИ

Они

То смо

Ми и

Ви

Бројке

Које бележе

Уносе и разврставају

Бирократе и бирократкиње

По бројним владиним и

Министарским агенцијама и

Уредима

ОНИ

Постоје најизразитије

У оквирима заједница

Својих незадовољстава и

Алавих вибрација

Највећи део њих су

Окорели материјалисти

Који поред онога

Што им је мили

Бог дао

Непрестано џандре и

Ћапају од других

Слабијих од себе

Чине то

Као крволочне звери

Изелице

Они

Више ништа не читају

Као да су неписмени

Са гађењем заобилазе

Зграде и прилазе

Библиотека и центара за

Културу

Понешто се разумеју у

Тачскрин телефоне

Потпуно несвесни њиховог

Ухођења

Све у свему остаје и чека се да

Бог приступи реконструкцији

Ликова једнина и множина

Својих својих рабова и рабкиња

Макар на неколики сати

Пре него што огласи фајронт и

За сва времена угаси светло и

Спусти ролетне мрака

На свим вратима и прозорима

Живота

Уочи Ноћи књиге, 14. јуна господње 2019. 

ВИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВИ

Ви ретко говорите

Као пријатељи

Рођаци или комшије

Углавном се понашате

Као психијатри

Који нису студирали

Медицину

Који у односу на њих

Имају много заједничког

Него што су рaличити

Најсличнији онима које

Стално испитују они други

Притајени међу

Расходованим сенкама

Господо

ВИ

Због вас је свет крцат

Гомилама информација

Које више ником не требају

Ни псима луталицама

Поготово данас када се више

Не пишу историје догађаја

Исхода

Резултата и болести

Понедељак, 17. јуна господње 2019.

ОН

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОН

Он нас увек

Посматра и

Не да нам да се

Опустимо

Да непотребно

Спустимо поглед

Мислећи да смо

Занемарени

Да се неко прогурао

Испред нас

Да смо могли више

Од оног

Што нам је припало

Као и свима осталима

Од данас

Од пре

Од сутра

Једнако

Без примедби на вагу

На којој је (из)ваган

Наш појединачни део

Он нас неуморно

Подсећа и учи

Да редовно бришемо музге

Са стакала кроз која гледамо

Јер у уфлеканом свету

Свака  нова флека је

Неподношљив терет

Који се тешко помера

Од једне до друге тачке

Спаса

Уторак, 18. јуна господње 2019.

МИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МИ

Ми нисмо диносауруси

Нити би нам пасовале

Њихове одевне коже

Више смо месождери

Него биљоједи као они

Много смо мањи

Због сулудих трка за

Каријерама

Славама

Паркинг местима и

Сновима за

Бесмртношћу

Наш квар је у

Незнању и немоћи

Да престанемо да будемо

Ми

А они су показали

Одлучоност

Када су повукли обе

кочнице

ножну и ручну

и склонили се са

мапе фауне

свог времена.

Диносауруси су ипак

Безбрижније живели

Без пасоша

Текућих рачува и

Возачких дозвола

А заљубљивали су се и

Волели у својим

Заједницама

Много искреније него

МИ

При крају друге јунске недеље

Господње 2019.

ТИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТИ

Ти си онај

Наспрам

Неко

Са акредитацијом

Коју ти је као

Свим осталим

Појединцима и

поједнинкама

Издао

Уред за становништво

Пролазности а

Оверио јавни бележник

Или нотар

Један од свих

Света који се без

Заустављања врти у каљави

Круг

Другима се неке ствари

Допадају код тебе

Мада је много

Ужасно много више

Твојих недопадања

За која си сам крив

Не зато што упорно пијеш

Америчку кока-колу

Пушиш џоинт и марихуану

Што ти непрестано расте

Стомак као трудници

Већ зато што ниси

Ни пола од пола од

Оног што мислиш да јеси

Због тога си

Одавно почео да

Нервираш многе око себе

Познанике и непознанике

Али пустимо сада то

Када се зна

Да нико не може никог да

Мења

Нити има право на то

О чему је веома суптилно

Говорила наша мајка

Док смо одрастали

Брат Душан

Ја и наши идеали

Што се брзо преметнуше у

Љигаве илузије

Али не бој се да ћемо те икад

Оставити на цедилу

Чак и онда када се буде пуцало

Са свих страна као на

Кошарама и Паштрику

Не бој се

Нисмо ми рођени и одгајани

За издајице

Ми волимо ЋИРИЛИЦУ

И њену СЛОЖНУ БРАЋУ од

Тридесет слова

Са квачицама и без њих

ТИ си ТИ

С нама и без нас

Чувај то јер се

За то не стаје двапут у ред

Уочи Ноћи књиге, 14. јуна господње 2019.

ЈА (Антибиографске цртице)

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈА

(Антибиографске цртице)

Пре свега

ЈА сам ЈА

Који никада не жели

Да буде неко други

За кога је његова

Поезија

Његова ствар

Ја сам онај који верује

Да негде у васељени

Постоје одређена

Преклапања

Макар једног делића

Мога ЈА

Мене

Неупућеног баш у све

Божије трикове и

Намештаљке

Због тога и пишем тако

Како и колико

Осећам своју несигурност

Стваралачку

Филозофску

Логичку

Метафоричку

Егзистенцијалну

Политичку

Не верујући да ћу икада

Савладати да се

Савршено изражавам у

Свему

Рани почетак четвртка, 13. маја господње 2019.

НА ПРИМЕР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НА ПРИМЕР

Увек постоји неки

Пример

Они су незаобилазни

Као што је

Незаобилазан мој пут

У Поезију

Због које устајем

Свако јутро

Као да ћу на посао

Иако сам пензионисани

Службеник задужен за

информисање

Или на пијацу да

Купим џак црвене

Лесковачке паприке за

Ајвар

О многим примерима

Нисам написао ништа

Ни један ред

А скицирао сам ваљда

Другим знацима

У тој ненаписаности

Неку врсту припреме

За оно што ме чека

Када не будем писао

Када не будем могао да

Пишем

Када будем заборавио да

Пишем

Ваљда ће неко сачувати

Ову песму и

Уврстити је у

Антологију песничких

Примера

ЗММ

Уочи Ноћи књиге, 14. јуна господње 2019.