ПРОМЕНА ДРЕСОВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРОМЕНА ДРЕСОВА

Прочитавши ових дана

Кратак текст

Елене Филиповић

Директорке и кустоскиње

Кунстхале Базел

Под насловом

Шта је изложба

Нагло ме је повукла идеја

Да оквир мојих

Малих наслова

Допуним с још једним

Под именом и презименом

Промена дресова

Али не

Алудирајући  на ону која се

Бесрамно спроводи на

Скоро свим политичким

Сценама и позорницама

Овог врхунски изопаченог и

Упропаштеног света

Не

Алудирајући да поновим на

Изложбу

Перформанс приказа

 Доказа

Исказа и наказа

Неке друге врсте

Која како то мисли

Елена Филиповић

Може бити много тога али

Уз напомену да она

Изложба

Пре и изнад свега

Није нека неутрална ствар

Ипак читаоцу не смем

Да сакријем

Да сам се у рекету овог цитата

Задржао таман онолико

Колико ме је дозвољено време

Задржавања

 Спасило од

Некакве судијске одлуке

Одузимања лопте и то баш

У нападу

Зато сам и морао тако брзо

Да изађем из истог цитата и

Преместим се у мизансцен свог

Малог наслова

Промена дресова

И то без политизовања тог

Обичаја или те праксе

Кроз коју се пројектују

Како то наводи

Можда већ и превише

Цитирана Елена

Идеологија

Машина за производњу значења

Позориште буржоаске културе

Место дисциплиновања

Грађана субјеката или

Неупитних вредности

А све то

У поступку промишљања карактера

Линеарног времена

Технолошких историја и

Владајућих наратива

Спреман да све то повежем

Ушњирам и уколосечим

Сетио сам се да употребим мисао

Хоу Ханруа

Уметничког директора MAXXI

Националног музеја за уметност 21. века

О иронији

О томе

Колико данас проживљавамо

Противученост разних отворености

Које су неретко под притиском власти

Покровитеља и медија који од њих

Очекују да постану спектакуларнији и

У већој мери окренути разонади

Као што што су забаве индуковане

Променама страначких и партијских дресова

У која се увлаче и пресвлаче сви они

Који мисле да су бољи мизансцени других

Политичких гнезда

Њихових боја

Застава  и грбова

Али при чему се ништа суштински

Не мења

Па чак ни невидљиве алатке с којима се те

Промене врше а које је први препознао

Староримски историчар

Николо Макијавели

Можда и сам инспирисан оном

Народном пословицом

Највероватније српском

Богу божије

Цару царево

А нама што остане

И да на крају издам самог себе

Навођењем податка

Да сам на месту овог малог наслова

Планирао да објавим једнан сасвим

Другачије интониран текст под именом

ЧОРБА

А који је требао с почетка да гласи

Ето

И она је дошла на ред

Али пре него што крене прича о њој

Подсетићу да постоје разне чорбе

Као и разни наративи

Српска

Руска

Пролећна

Шарена и

Чорба моје мајке илити мог детињства

.......

.......

С напоменом да је у извесном смислу и

Овај текст

Без обзира коме је припадала рука

Која га је писала

Да ли

Вилијаму Шекспиру

Алберу Камиу

Жан Пол Сартру

Бели Хамвашу

Фјодору Михаиловичу Достојевском или

Мојој маленкости

Зорану М. Мандићу

Недеља, 23. јуна господње 2019.