ЗОРАН М.
МАНДИЋ
КАКО ПИСАТИ
(Есеј о речима које ће стићи
много касније)
Како писати
То би сваки
други
Наравно прави
Писац
Попут Умберта Ека
Желео да (са)зна
Да откључа тајну
С којом сваки дан
Седа за сто да
Доручкује
Руча
Вечера
С којом дели кревет и
Поглед који им се пружа
Кроз прозор у
Дрвеном раму
Кроз који је можда баш
Др Меј Џеминсон
Изговорила онај чувени
Савет
Не дозволите
Да вас ограничавају
Ограничене маште других
Можда је ова песма баш
Право место
Да се цитирају речи једне
Од изнудица
Др Недељка Богдановћа
Заборављена
песма васкрснуће
Кад се у
неком будућем ритму
Породи звук
Кад нека
боја отпочне причу
О заљубљеној
светлости
Речи ће
стићи много касније
Кад младица
одрасте
До првог
цветања
Ако се
промаши будуће
Прича ће
објаснити све
У памћењу
сачувано
Марта господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар