„ДАТУМИ“ ЗОРАНА М. МАНДИЋА У КРУШЕВАЧКОМ ЧАСОПИСУ „БАГДАЛА“

                      „ДАТУМИ“ ЗОРАНА М. МАНДИЋА

                 У КРУШЕВАЧКОМ ЧАСОПИСУ „БАГДАЛА“

            У крушевачком часопису за књижевност, уметност и културу „БАГДАЛА“, број 520, април-јун 2019, који, као главни и одговорни уредник, уређује Милош Петровић, у блоку „Прича“, објављен један од нових есејморфних „малих наслова“ – „ДАТУМИ“из „пера“ ЗОРАНА М. МАНДИЋА.

                Мандић је, иначе дугогодишњи, временски буквално казано - вишедеценијски, сарадник и аутор часописа „Багдала“, на чији страницама је објавио велики број: песама, приказа књига и прича.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДАТУМИ

                Датуми, у стопу од рођења, прате сваког божијег раба. По пакленој жеги, великој киши, или добро палом снегу. Прво, као дани: рођендана, па крштења, па оног што се као крилатица чита – „Радо иде Србине у војнике.“... И, све тако до оних потпуно интимних, подвучених црвеном оловком, или словом означеним црвеном календарском бојом... Црвеном као – црвена линија, испод које се не сме нико спуштати. Ни пропуштати. Као: уљез, ухода, јатак, луталица, исељеник, досељеник, или, какав модеран разбојник. Датуми се посебно интригантно помињу у текстовима разних старих историјских докумената, па и Старог и Новог завета. А, у додиру са сличним писанијама најчешће падају под удар оштрих критичких дисквалификација и порицања. Датуми су и својеврсни обележивачи појава истина и лажи. У овом све противуречнијем и дигиталнијем - свету наопаких облика и опаких наказа. Које, би да завладају целом површином и запремином земаљске кугле. Њене гравитације и свеколиких достигнућа у еколошким свађама природе са њеним ненормалним и изопаченим загађивачима.

                У насељима и камповима датума бораве и станују имена и презимена свих догађаја који су се десили. Или, су наговестили своја дешавања. Као што је смак света или његов нови потоп. Као изненадан нестанак диносауруса и Хазара. Као помор метафора у црном мору стилских фигура од којих је напрасно тешко оболела књижевност. Домаћа и светска. И то, од потпуно неизлечивих болести на свим језицима света.

                Датум је и време смрти.Пропасти. И време оног што се неће никада десити, иако је требало да се деси, макар, као добра нада, или обилан доручак . Датуми не воле да ручају заједно са тзв. професионалним историчарима, који превише чепркају по њиховим архивама и залихама рубрика и колона за уписивање нових пристиглих божијих рабова.