МАНДИЋЕВ „СИСТЕМ“ У ЧАСОПИСУ „НОВА
ЗОРА“
У часопису за књижевност и културу „НОВА ЗОРА“,
број 59 (јесен 2018), који издаје Српско просвјетно и културно друштво
„ПРОСВЈЕТА“, одбори у Билећи и Гацку а, као главни и подговорни уредник уређзје
– проф. др МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ, објављен је есеј „СИСТЕМ“ (стр. 117) ЗОРАНА М.
МАНДИЋА.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
СИСТЕМ
Овај текст не припада жанровској заједници ни „малих“ ни „великих“ есеја.
Једноставно, као штиво наслоњен је, попут примицача мишића у људском организму,
на покушај да се једна важна тема приближи разумевању фигуре „система“, као
битне категорије, за анализе друштвених, политичких, па и поетско-филозофских,
или поетичких уређења. Наравно да се у таквој акцији треба присетити сугестије
да се први озбиљни осврт на ово важно значењско и језичко питање налази у
Старом завету, или ближе сугерисано, у наводима „Десет божијих заповести“ с
којима започиње постављање основа за изградњу парадигме морала. Управо наведене
заповести представљају програмску орјентацију с којом је категорија „система“
са категоријом „логика“, као својом неразлучивом „сестром“ близнакињом, основа
за успостављање "уставног" карактера „система“ на било ком нивоу
организованих механизама: рекета, кампова и њихових структура, који треба да
чине „буквар“: правилника, пословника, протокола и процедура и то заједно с њиховим
пажљиво лекторисаним фуснотама написане са још пажљивије одабрним језичким
формулацијама. Речју, то значи да се, како конкретно, тако и апстарктно,
тумачење категорије „система“ може дефинисати на начин по ком се категорији
„система“ даје улога устава у креирању функција и односа „разнобојних“ и
разнотоних“ људских заједница. Систем, као такав, је „заповест“ изнад које нема
ни једне друге алтернативе, па било да су у питању државне, породичне,
религијске, војне или уметничке форме и њихови кабинети. Отуда и постоје
дијагностичка уверавања да свет галопирајуће пропада, ближи се катастрофичном
крају, због непоштовања система и његове позитивне „радијације“. Ово питање је
данас посебно осетљиво у друштвеним заједницама опако зараженим вирусима и
бактеријама озлоглашених коруптивних понашања и пракси. Без система било који
део људске цивилизације и њених организационих шема, форми и формата је мртав.
Не постоји ни једно модерно или постмодерно друштво које може да функционише
без система, као устава друштвене, социјалне и политичке једнакости људи, без
обзира на њихове расне и језичке предикате. И разлике, које су највећа потпора
и подршка за функционисање сваког система, нарочито у: образовању, спорту,
економији и реформама њихових установа и кровних институција. У круговима флоре
и фауне такође постоје системи, као што су системи хлорофила, кисеоника, озона
и других изотопа за чију одбрану је и природа почела да се „наоружава тешком
артиљеријом и ракетним системима“. О улози „система“ толико тога је изговорио и
Христ, али многи читаоци као да су се окренули од његових беседа из Новог
завета. Бесциљно лутајући кроз наопаки и извитоперени свет који су својом
непажњом учинили таквим. Срозаним и јадним. Без враћања ауторитета система у
темеље свакодневице свет све дубље тоне у опасности проклества, себичности,
корупције и хипокризије и њихових метастаза, које разарају људску душу и
осећања љубави, оптимизма и наде у макар боље сутра.
Нема коментара:
Постави коментар