ОТВАРАЊА ПЕРСПЕКТИВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОТВАРАЊА ПЕРСПЕКТИВА

Перспективе нису

Жуте или зелене

Стаклене боце

Које се могу

Отворити и зубима

Оне захтевају много

Рада

А не само точења

С којим ће се напунити

Њихове запремине

Да би купци из њих

Испили расхлађене

Садржаје

А затим испражњене

Амбалаже продали у

Неком од центара за

Рециклажу комуналног

Отпада

За писања и исписивања

Перспектива потребна је

Машта и надахнуће

Као за писање песме

Уторак/16. јул/господње 2019.

СВАРОГ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВАРОГ

Маштао сам

Младићки

Да као старословенски

Бог ковачког заната

СВАРОГ

Искујем сабљу

С којом ћу бранити

Сваку стопу Отаџбине

Моје

Мојих предака и

Мојих потомака

И с другим српским сабљарима

Не доспустити да их

Свеколика (не)људска гамад

Гази и ружи

Кроји и прекраја по својим

Сулудим рачунима и нацртима

Оштрећи на глупим тоцилима и

Са још глупљим брусевима

Смрдљиво крезубље у својим

Јадним устима

Без самогласника и сугласника

А све то са жељом да на вековним

Поседима и огњиштима у

Туђим двориштима

Буду своји на свом

Као да им је то било ко дао и

Препустио у име Бога и то онога

У ког не верују

И ево док писах ову песму

Моја сабља засија пред

НАШИМ БОГОМ

НА НАШЕМ

СРПСКОМ СУНЦУ

У недељу/14. јула/господње 2019.

НИКАДА НИСАМ ХТЕО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НИКАДА НИСАМ ХТЕО

Никада нисам хтео

Да будем превазиђени

Песник

Онај који се боји своје

Сенке па

Сулудо подржава и

Подражава чак и оне

Који му нису равни

Ни у најтајнијим

Просторијама

Поређења и метафора

Где то исцури храброст

Из непревазиђеног

Песника па

Не стиже јадан да изјави

Пред свим писменима и

Неписменима да он

У границама свих времена

Прошлих

Садашњих и будућих

Није хтео да буде

Превазиђени

Песник

Поет а не птица на грани

Мустра над мустрама

Ловац у мутноме

Хватач у густој магли

Потрчко који се добро

Храни међу кулинарским

Дивотама као оним

У посланичком ресторану

Паљене и уцвељене

Народне скупштине

Који се греје на препорукама

Глувонемих јазаваца пред

Судом части

Зато нећу да ме тражећи

Нађете у наслову ове моје песме

Да би ме и

Како би ме истерали из ње

На чистину да потрчавам и

Претрчавам за ваше јаднилуке

Из каталога креатура

Превазиђених људи а

Бога ми и песника

Какав никада нисам хтео да

Будем

Пред 64. БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА 18. октобра господње 2019.

ЖИВОТ У ПРАШИНИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЖИВОТ У ПРАШИНИ

Она је свуда

Око нас

Попут дневних

Страхова и

Мамаца

Вируса и

Њихових

Грозница

Пада са неба

Све невидљивије

Понаша се као

Ухода

Квари наше

Ужитке

Храну и погледе

Када је бришемо

Смеје се

Иронично и цинично

Гледајући нас право

У очи

Као да хоће

А хоће

Да каже

Опет ћу

Ево мене опет
Ја сам прашина

Нико ми ништа

Не може

Ни те ваше

Трулекс крпе

На Дан ослобођења Београда

20. октобра господње 2019.

ДРУГИ ИЗЛАЗ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДРУГИ ИЗЛАЗ

Нема

Другог  излаза

До њега самог

Јединог или

Последњег

Није га никада

Другачије ни било

Он је увек пред очима

С потпуно

Отвореним пролазним

Вратима

Ако га препознаш

Успео си да се

Извучеш и

Спасиш своје тело

Тог ило Оног

Свеједно

Не увек угодног и

Прилежног

Носача

Који носи само твоју

Душу

Као самар

Боже ми опрости

На овако неумесном

поређењу

На половини октобра господње 2019.

КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА

У А.

Малом подунавском

Градићу

У нашој вечној

Србији

Ових дана стигла је

Добронамерна

Казнена експедиција

И одмах да све буде

Јасно

Нико из ње никога

Не мучи

Понижава

Каља

Убија

Насилно уклања

Само се одлази

А одлазе углавном

Сви они који су

Како тако завршили

Своју мисију и

Одиграли своје улоге

Поготово они који су се

Превише приближили

Ћоравој глуми

Зато

Хвала ти БОЖЕ

Што на све мислиш

Октобра господње 2019.

ПЕРАЧ ПРОЗОРА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЕРАЧ ПРОЗОРА

Перач прозора је

Високо занимање

Скоро у облацима

Које се увек одвија

Под стрепњом

Да не паднеш

Доле и завршиш

У гипсу

Колицима

На штакама

А лепо је када

Окна заблистају од

Чистоће

Чистоте и

Чистине

На којој се перачев

Поглед одмара са

Уморним рукама

Које држе шалицу

Топле цикорије без

Шећера

На Дан ослобођења Београда господње 2019.

О СУДБИНИ ЕНТУЗИЈАЗИЧНОСТИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

О СУДБИНИ ЕНТУЗИЈАЗИЧНОСТИ

Ентузијазичне особе

Обично пате

Од потребе за

Искупљењем

Оних других

Који се не држе довољно

Жеље за својим миром

Који су халапљиво појели

Њихов ентузијазам

И упропастили слику

О лепим сновима

Који још увек нису

Ослобођени

Од драстично

Неморалних

Царина

На преласку из

Једног у други свет

На том прелазу није им

Помогла ни дивота

Њихових укочених  

Лица  из

Ироничних одраза

Кривих огледала

Са аутопортретима

Њиховим предатора

Који у париском Лувру

Скамењено

Стоје пред сликом

Мона Лизе

На изложби

Организованој поводом

Прошлих 500

Господњих година

Од смрти

ЛЕОНАРДА ДА ВИНЧИЈА

23.октобра господње 2019.

ОБРАЗАЦ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОБРАЗАЦ

Он

Образац

Сав се претворио

У кавез

Крутог правила

Из кога не мрда као

Затвореник који чека

Над собом извршење

Смртне казне

Иако то није баш оно

Што је осуђеник хтео или

Није хтео да уради или

Одбије да то учини

За крај морам да истакнем

Податак да

Бирократски апарати

У свим државама света

Обожавају обрасце

Од чијих злоћудних

Карцинома

Нажалост све више и више

Оболевају и

Умиру као од божије клетве

Понедељак, 22. јула господње 2019.

ЗАШТО ОВАКО ПИШЕМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАШТО ОВАКО ПИШЕМ

Зашто овако пишем

Зао што знам да је

ОНАКО ПИСАЊЕ

Од пре

Одсвирало свој мандат

Изгубило накит

С којим се појављивало

На баловима антологија

Оно од пре се истопило

У некој ватри и

Утопило у неком воденом

Амбису

Сада су моји текстови

Аутономнији

Сваки за себе

Сваки је свој слив постао

Спајањем од оног од пре

С оним од оног после

И нико у тој новој заједници

Није презрен

На Светог Илију господње 2019.

ЖИВОТ У СЕБИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЖИВОТ У СЕБИ

Почећу овако

Све

Док ми током овог

Текста

Да ли песме

Не пристигне

Окончање идеје

Која ми је послала у

Његову авантуру

У авантуру

С текстом

Живот у себи

Неупоредив је

С било чим и

С било ким

Само на тој

Територији си

Dominus et Deus

Господар и Бог

Све остало је

Прозукли привид

Привиђење с

Квалитетом виђења

Живота изван себе

На пољани лепе

Безгрешне природе

На којој се

Спољашњи богови

Удварају дражесним

Богињама

С којима се селфи

Фотографишу

И немају проблема

Да то буде објављено на

Фејсбуку

Живот у себи је

Заиста леп

И без

Фејсбука

Четвртак, 25. јула господње 2019.

НА РАДАРУ ПЕСМЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НА РАДАРУ ПЕСМЕ

Песма

Свака песма

Мора да има

Кондиционе припреме

Пре него што испили

Из свог јајета и

Нађе се на радару

Нове песме

Са свим оним

У језику

Ритму и мелодоји

Што је недостајало

Њеним претходницама

Олако написаним

Нажалост и

Олако заборављеним

Сада све нове песме

Морају прво на 

Радар лирских творевина

Како би се из употребе

Писања искључила

Свака олакост

Нарочито она у језику

Без кога је све

Свако писање

Узалудно

Као што је узалудан

Рад

Сваког неписменог

Песника

Писца

Поготово оног који је

Бежао са часова

Српског језика и

Књижевности у

Основној и средњој школи

Гимназији

Ако је у њих тобоже ишао

И пропустио да се

Лично упозна са местима

Улогама и функцијама

Позицијама и карактерима

Великог слова

Падежа

Интерпункције

Именица и заменица

Глагола и придева

И све то као свети

Завет

Написано ћириличним

Писмом

Дубоко унутра на његовим

Белим и црвеним крвним

Зрнцима

На Свету недељу 14. јула господње 2019.

НИКО НЕ МОРА НИШТА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НИКО НЕ МОРА НИШТА

Нико не мора ништа

Да нам гарантује

Треба сами да се

Потрудимо и

Помучимо

Ако мислимо да

Наш глас треба да се

Чује

Пре него што

Одлучимо да

Приступимо промени

Облика стварања из

Широких области

Уметности

Књижевности и

Науке

Треба прво да

Одговоримо себи на

Питање

Да ли има смисла

Живети у свету без Бога и

Достојевског

А онда и на недоумицу

Да ли су привиди

Толико моћни

Када су људе претворили

У јадне и немоћне слепце

Субота 3. августа господње 2019.

НИКАДА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НИКАДА

Никада се не треба

Уплашити читања

Неких књига

Које су

Рецимо написали

Берђајев

Кјеркегор

Ниче

Сартр

Сиоран

Достојевски

Без обзира што се ни

У читању не зна

Ко за кога ради

Поготово ако се

Неважне али и кључне

Ствари успут дешавају

Да ли због тога што их

Нисмо оставили на миру

Илити да мирују

Или због непослушности

Да никада никога

Не позивамо и не водимо

У најгоре време свог живота

Читања

Размишљања

Кајања

(Пре)сабирања и

Писања

Да  ли се све то десило

Што смо се претерано

Ослањали на речи

У чијим реченичним

Повезима смо прочитали

Да су Срби стар народ

Али веома отпоран у

Непримереној наивности

Која личи на једну

Аутономну биохемијску

Лабораторију

Осећања и страсти

Ипак песници су најближи

Признању да сви Божији изуми

Имају своје слабости

Наслеђене

Стечене и

Измишљене

Као реке које упорно

Теку низводно

17. септембра господње 2019.

ИЗВРТАЧИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗВРТАЧИ

Извртачи су они који

Изврћу све коже и

Људске

Све што им је по вољи

Да би на постоља

Изврнутих места

Наместили своје замисли

Они са превртачима

Прелетачима и

Подметачима

Роваре по ваздан

Мењајући дрско и

Безобразно резултате на

Семафорима прошлости

Спаљују старе историјске

Архивске и

Музејске

Студије

Уџбенике и читанке

Подмићују неморалне и

Непаметне метафоре

Додворавају се кривим

Огледалима и

Потписују се испод њих са

Извр Тачи

4. септембра 2019.

ЗАВЕЖЉАЈ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАВЕЖЉАЈ

Распакуј

Да видиш

Шта си понео

Шта је унутра

Пред спремање

Вечере на чистини

У плавом заносу

Са случајним

Непознатим лицима

Људима који се ето

Као пијавице без позива

Придружише

И пази

Када распетљаш

Развежеш чвор тог

Пртљажног завежљаја

Да ти ветар не разнесе

Науме и идеје

А заједно с њима и

Пијавице

Поготово што је ветар

Увек лош сарадник

19. септембар господње 2019.

КАКО САМ СЕ ДОГОВОРИО СА МАМОМ ДА МЕ РОДИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КАКО САМ СЕ ДОГОВОРИО

СА МАМОМ ДА МЕ РОДИ

Кад већ размишљам о

Рођењу и настајању

Морао сам ово да

Напишем

Да би на том путовању

Мисли

Рекао

Песма нема дефиницију

Она није провера

Ни избеглица

Која се преко ње

Ушуњала у њену идеју

Она не може настати

Родити се

Додирима пипака рутине

Нити посредством

Фројдових и Ничеових

Белешки

Она је за истинског писца

Осећај сигурности а

Који је према мишљењу

Каироса

Бога среће

Најпримамљивији осећај

Поготово у свету

У коме живимо с

Интернетом и неопходношћу

Осећања по коме је

Најважније остварити

Резултат(е)

На овом путовању сетио сам се

Дивне реченице коју је у

Форми питања изговорио

Један дечак по имену Филип

Песниче да ли знаш

Како сам се договорио са мамом

Да ме роди

Дивно

Зар не

Питање

Читаоче

Петак 11. октобра господње 2019.

ИЗ МЕНЕ ПЕВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗ МЕНЕ ПЕВА

Из мене пева

Онај кога не знате

Кога никада нисте знали

Али који пише

За Њега и

Пева за Вас

Ма где Ви били

Окретали се око себе

Око  других

Насумично одабраних

Са Галилеом Галилејем

Који је рекао да су

Све истине лако схватљиве

Ако се открију

Те да је поента

Открити их

Напаљене у лежиштима својих

Семеринга и амортизера

Звучника и пригушивача

Мислим да сам Ја тај

С којим би Ви хтели

У групи да певате

Мојим гласом

Пишете мојом руком

У мени он станује да би

Могао на миру да пише

Убадајући копље оловке

У белу заставу хартије

Да би могао да излази

На сцену и пева

Све што је претворио у реч

У глас

У ритам

Он је своја апсолутна

Мелодија

Своје мисије

Свега и свачега

Што се накупи(ло) као

Болесни холестерол на

Зидовима крвних судова

Он је онај мождани удар

Кад загрми

Као српски трубач

Свирајући одлучно кретање

У напад

Не дозволити

Не (до)пустити

Да било ко други уђе

У редове и на слободну

Територију  

Песме

А камо ли да је окупира

Понизи

Из мене пева

Заиста Онај који се

Договорио са својом Песмом

Када ће да је напише

Можда баш на овај Михољдан

Сећајући се Галилеја

И његових речи

А рекавши

Не осећам се обавезним да

Верујем да је онај исти БОГ

Који нас је обдарио разумом

Чулима и интелектом

Имао намеру да заборавимо

Како да их користимо

На Михољдан господње 2019.