ОПАСНОСТ ЧИТАЊА ЗОРАНА М. МАНДИЋА У ЧАЧАНСКОЈ РЕВИЈИ АРТ 032

                ОПАСНОСТ ЧИТАЊА ЗОРАНА М. МАНДИЋА 

                           У ЧАЧАНСКОЈ РЕВИЈИ АРТ 032

            У Ревији за културу АРТ ОЗ2, двоброј 20-21/2010, коју издаје Дом културе из Чачка, а уређивао је МИЛЕНКО ПАЈИЋ, познати, нажалост покојни, српски прозни писац и добитник више угледних књижевних награда, међу којима и Андрићеве, објављено је пет песма ЗОРАНА М. МАНДИЋА под заједничким насловом ОПАСНОСТ ЧИТАЊА (Легенда, Сезона отпора, Расуте ствари, Опасност читања и Последњи пут – стр, 33-34).

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЛЕГЕНДА

            (Сени мог брата Душана)

Легенде нису у књигама

Илијадама и Одисејама

Рађају се у засебности Духа

руком ваздуха написаног на

онтолошком

пергаменту времена

У Питагорином песку

На сред пољане где је млади Галоа

бранио част љубави

двобоја и математике

Легенде умиру у зору

журно

пролазећи кроз магична врата

разобручене историје

хербаријума

акваријума и провизоријума

ницања

одлазе да би остали

именима улица са

потписима необрисиве стварности

остављајући је будућности да их

чека

сачекује рађањем нове зоре

без њих

Са Годоом у возу

Путују и шестаре светом илузије

У чијем собљу живе утетовиране у

својим знацима

(На Светог Архангела Михајла 2007. г.)

                Ову песму посветио сам мом рано преминулом брату и познатом апатинском математичару и резервном официру ДУШАНУ МАНДИЋУ (28.07.1948 – 21.11.2007.)