ТРУЛА ЈАБУКА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТРУЛА ЈАБУКА

После толико година

 чудне окаснелости

Ова песма је дошла на ред

Ослобађена из затурености

Лица и наличја

Несређених разнобојних папира

Разбацаних по угловима главе

На цртежима незакљученог памћења

По ћошковима соба у којима су се

 Скривали из страха од јавности

На једном од тих аљкавих подсетника

Писало је великим ћириличним словима

ТРУЛА ЈАБУКА

И као што записах у песми Аутопортрет

Одједном је негде у мени експлодирала

 Мисао испред улазних врата Пакла

Седишта метафора и пожутелих

Слика заборава

 У дворишту прецртаног Раја где је

Срушено огњиште Чистилишта

Одакле су повучени божији нацрти из

Приручника фантастичне човекoлогије и

Бесповратно одложена берба јабука

Сећам се да сам се баш тада у

Тренутку зидања ове песме

Нашао између два гласа

Једног о потреби  

Посвећивања нези дружења с муњом као

Најсуштинскијом суштином настајања песме

И оног другог благотоворног мајчиног савета да

Неколико ноћи проведем у библиотеци

Јелинске песникиње Сапфо у којој сам

Могао да прочитам све о јабуци раздора

О златној јабуци и девет пауница

И свакако да би се склопила лирика овог

Трулог наслова да се у тим силним читањима

Не закачих за келтски симбол бирања

 Јабуке између

Небеске спознаје и земаљских задовољстава

Упоређивање песникиње Сапфо

У ком је девојку поредила с јабуком

 Која још није убрана док је она друга пала с дрвета

Трула и више је мало ко хоће

Зато што није

                               Златна

                               Рајска

                               Еденска

                               Забрањена

Уста пуна труле јабуке помажу ми да

Уживам у тој разлици