ЗОРАН М. МАНДИЋ
СОБА БЕЗ ПРОЗОРА
Смештен негде изнад слепоочнице
покушавао је да се ослободи
кретања
као једине формиране мере
његове непокретности
Руком што долази испод грла
наставио је да управља
законима
своје немоћи
све док на велику собу без прозора
нису монтирали точкове и
препустили га матици
која се обично увлачи кроз
напрслине атмосфере
У том кошмарном и неуређеном
надрастању спољашности
почео је да измиче и оном правом
надмашивању слома а онда
насред пута распаковали су
неколико његових аутопортрета
и у том кругу непрекидне игре
са могућностима
осудише га на вечно кретање
Нема коментара:
Постави коментар