19. мај 2018.

ПОДИЗАЊЕ ПЕСМЕ




















ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОДИЗАЊЕ ПЕСМЕ

Подижем рукама своју песму
да стоји
изнад главе
моје и твоје
да је сви виде и сви о њој
говоре
да је говоре најписменији
да јој анализирају план и
композицију
критичари и објављивачи
У рукама је држим невину
сву од благости и ужарену
да викне са ивице срца
Љубавну под пазухом исписаном
Очи јој сагнуте не видим
Пребирам јој по редовима
(по ребрима)
размећем заменице
о именима у њој написаним
размишљам
о уводу домашеном из неке дебеле
књиге
О стилској вежби размишљам
Из руку ни да се покрене ни да
зацвили са ивице срца
да захвали да упита
Гледам како је нема на мојим рукама

Безлична некад изумрла  

Нема коментара:

Постави коментар