2. мај 2018.

УМЕТНОСТ НАДАХЊИВАЊА ЖУДЊЕ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

УМЕТНОСТ НАДАХЊИВАЊА ЖУДЊЕ

Кад скину леш са мене и са њега
отресу прашинасте остатке речи
размазану и ничим доказану функцију
реченица
преко којих је мудрост скапавалу у
изреченим глупостима
досећи ћу чистоту лакоће непостојања
у њој пронаћи одговоре о разлозима
бесмисленог заточеништва неупотребљених речи
ушивених у труо товар леша
онако како су Чифути у шавове громби капута
изнутра испод клизавог тамно црног сатена поставе
ушивали дукате и златнике
надајући се снази њиховог сијајућег спасења
Када се заврши очишћавајуће ослобађање од
неподношљивог служења лешу
његовим амблемима и памћењу које је и своје
интриге уздизало до чела завета
моћи ћу ишчитаном да окренем леђа да у
непознатој невидљивости своју иронију вратим на
престо доброте међу непревазиђене
Мајчине речи
које сирота у картонској кутији за ципеле чува
на свим световима
заједно са збиркама мојих играчака и књига
Знам да ће ме по нечему препознати у ваздуху
претвореног у њега
да ће ме разлучити и излучити за себе
представити речима за којима сам трагао
насред сунца и у њима о њој проучио открића о
тајни
Како је лепа Мајка и када је нема
Како надахњује моју жељу и учи ме
Уметности тог надахњивања


Песма из књиге МАЛИ (П)ОГЛЕДИ песме (Књижевна општина Вршац, уредник Петру Крду, рецензенти Миодраг Павловић и Јован Зивлак; на насловној корици репродукција слике Арлекин (1915, уље на платну) Пабла Пикаса, Вршац, 2006. год.) 

Нема коментара:

Постави коментар