СРПСКЕ РЕЧИ КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ СА НАСТАВКОМ – НИК

      

 ЗОРАН М. МАНДИЋ

 СРПСКЕ РЕЧИ КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ СА НАСТАВКОМ – НИК

            Прелиставајући недавно, ако је тај временски податак уопште – важан, моје старе рукописе посебну пажњу ми је, из њиховог корпуса, привукао један од 20. августа 1970. године.  У њему је обухваћено младалачко гимназијско размишљање о српским речима које се завршавају са наставком – НИК. И, одмах на почетку да се истакне да је у дну текста тог „старог рукописа“, у форми „напомене“ с елементима „фусноте“, забележено да он није замишљен, нити имагиниран као „експозе“ о стриктном познавању граматике српског језика. Већ, као, један лагани и необавезујући, разговор са доживљајима матерњег језика. С његовим граматичким поставкама, пулсацијама, миграцијама и упадима „туђица“ на његову суверену језичку територију.

                А, реч је о двадесетак именица, са оном челном – „предводник“, које се даље, као перле, нижу. И, то без понаособног стављања под „заставу“ знака навода: песник, уметник, управник, гласник, доушник, победник, наставник, ученик, разбојник, или устаник. И, као у каквом позоришном „комаду“ те речи, груписанне под ознаком „ник“, међусобно без: зађевица, подбадања, натпевавања и провоцирања – комуницирају, Као, права дисциплинована: фаланга, гарда, или легија странаца и плаћеника. А, комуницирање је обавезно на – СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. У том  језичком „намастиру“ сва: обавештења, заповести и писма, написана и пишу се искључиво – ЋИРИЛИЦОМ.

                Неке из групације тих речи са „репом“ – НИК, као граматичке „заједнице“, које означавају звања, везане су за имена чинова официра и подофицира Југословенске народне армије (ЈНА): пуковник, поручник, заставник, водник и разводник, који се налази на дну те војно-чиновске   лествице.

                И када будући потенцијални читалац буде набасао на живу или појмовну слику - разводника, није на одмет поменути и његовог имењака – разводника страже, који је постојао у хијерархији војне праксе у свим родовима бивше ЈНА. Део тог помињања је и моје лично присећање на време када сам као војник Ратне морнарице ЈНА служио војни рок у Диоклецијановом поморском граду Сплиту. А, то присећање је везано за наредбу старешене Команде стана јединице да три месеца на дужности „разводника страже“ замењујем болесног војника. Стража у коју сам ступио као њен нови разводник обезбеђивала је магацине са стратешки веома важним и опасним ресурсима. А, тај посао захтевао је апсолутну концентрацију и опрезност. Највише из разлога што се стража разводила по стражарским местима на којима су били распоређени неискусни и уплашени – регрути. С полуаутоматским пушкама –ПАПОВКАМА, напуњеним бојевом муницијом.

                Реч „разводник“ од тог мог војног „доба“ дубоко се уписала у моје памћење, сећање и крв. А, причало се да сам тај посао беспрекорно одрађивао. И одрадио. С тог разлога реч „разводник“ постала је „редовни“ члан заједнице српских речи, које се завршавају са наставком – НИК, а које живе, станују, хране се и чувају „стражу“ у мом списатељском речнику.

                Једном сам у шали за наставак – НИК рекао да је то скраћена скраћеница речи – НИКО. Нико као што може и јесте мој – ЋИРИЛИЧНИ СРПСКИ ЈЕЗИК.

На рођендан моје ћерке, господње 2019.