ШТА ЋЕ БИТИ?

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ШТА ЋЕ БИТИ?

                Шта ће бити с нама, и са вама драги неверни читаоци, ако се деси све црно као фашизам? Све ледено бело као на Артику? Све црвено као комунизам? Да ли ће последњи човек са ове наше зелене планете стићи да одговори на ово  питање – пре него што угине као последњи мужјак Суматранског носорога из Малезије? И да не заборавим – шта ће бити ако се ништа не деси? Да ли ћемо и тада јурити незадовољне терористе и грубо одвраћати несрећне мигранте да уђу у наше земље? Да ли уз ова питања може раме уз раме да стане и оно о судбини огледања, а које гласи – Шта ће се десити када се полупа последње огледало, а дрзници униште фабрике за његову производњу?

                А, и како да одговоримо на сва та питања када нас није било пре него што се било шта десило? Пре него што је Бог почео да одобрава свет. И црта наше ликове у њему. Сваког са својом Евом. И сваку са својим Адамом. И каква корист од одговора у којима ништа не можемо доцртати, или прецртати? Без божијег одобрења, и његове руке.

                Има ли смисла даље: писати, певати и цртати? Има ли смисла даље: говорити, читати и ћутати? И, то када умиру последњи мужјаци. Када последња жена гаси светло. Закључава кућу и са кључем у џепу кецеље скаче у понор.

                Има ли смисла не веровати у оно – У ШТА СЕ МОРА ВЕРОВАТИ­­? Као у гладни плач празних црева. Када све постане илузија. И све престане. Као љубав. Као храброст. Као нада да ће гладни устати из ничега. И кренути у ништа. Наводно, ресетовани, или, рестартовани. На празним листовима беле хартије. Са којих су у паници побегли песници. А, добри Бог склонио своју руку – ЦРТАЧА.

Поново „нешто“ 29. маја господње 2019.