ЗОРАН М. МАНДИЋ
ОН
Он нас
увек
Посматра
и
Не да
нам да се
Опустимо
Да
непотребно
Спустимо
поглед
Мислећи
да смо
Занемарени
Да се
неко прогурао
Испред
нас
Да смо
могли више
Од
оног
Што
нам је припало
Као и
свима осталима
Од
данас
Од пре
Од
сутра
Једнако
Без
примедби на вагу
На
којој је (из)ваган
Наш
појединачни део
Он нас
неуморно
Подсећа
и учи
Да
редовно бришемо музге
Са
стакала кроз која гледамо
Јер у
уфлеканом свету
Свака нова флека је
Неподношљив
терет
Који
се тешко помера
Од
једне до друге тачке
Спаса
Уторак, 18. јуна господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар