ЗОРАН М. МАНДИЋ
ГЕНОЦИД
(Прилози за сценарио
документарног филма – Од убијања бизона и Индијанаца до истребљења пчела)
Скоро да сам коначно сигуран да
је током модерне историје света, појава – ГЕНОЦИД, увек више
приписивана - НЕКОМ, или, ДРУГИМА, него ли, што се о њеној: језичкој,
етимолошкој, карактеролошкој и ДНК појавности – ПИСАЛО. Па, и онда кад се то
скромно, или, послускривено чинило, превагу су, и у
феноменолошком и значењском самеравању, односили политички разлози и интереси. И, све
то под смешним ускличницима у име „демократије“, „права“, „слобода“ и одбрана
„вредности“. А, сви они, који су се по заговорницима тих идеја дрзнули да
другачије мисле, сурово су дискредитовани и гурани, па чак и неповратно гурнути,
у дантеовски понор: опасне, болесне, лоше
и неподобне стране друштва. Ма где оно наста(ја)ло, ројило се, васпитавало и
израстало из круга: свог језика, своје културе и њене матичне памети.
Познати амерички филозоф и лингвиста Ноам Чомски је таквој
„деоби“ друштвених кодификација и класификација вредности и њених филозофских
„заврзлама“, посветио низ својих чланака у којима је јасно указао на ауторе
„производње“ и лиферовања таквог мишљења. Мишљења, које је у својој агресији
настојало да се уздигне изнад свих конвенција: споразума, повеља и консензуса
Уједињених нација и њеног кровног органа - Савета безбедности.
Та
прича је отишла толико далеко да би се у разним војно насилничким коначницама
завршавала нуклеарним бомбардовањима појединих делова заједничке земаљске лопте
и њене гравитације. И то без милости, или уз ироничну помоћ „милосрдног
анђела“. И усред њеног кружног кретања.
А,
појам – ГЕНОЦИДА? Послужио је, не само, као, релевантна прича о убијању, или,
убиству, из обести, неког народа, него као повод за ирационално отимање
одређених – нечијих, апсолутно матичних територија. И сатирања на њима
суверенитета државе, која је кроз време и историју: „рата и мира“, векова и
миленијума, стекла и „задужила“ – ТАПИЈУ на тај део света. И земаљске творевине
познате као: кугла, лопта, зелена планета, глобус...
Из
тог анемичног питања искрснуло је, са генима и еритроцитима највише важности, а
које захтева темељан, па и егзактан одговор: ново неанемично питање – ШГА ЈЕ
ГЕНОЦИД? Осим, ако то није, само мишљење, неформалног самопроглашеног владара
света. Које се често базира на његовим бесмисленим измишљотинама. И,
(зло)употребљава према сопственим потребама. И, потребама својих слепих
поданика – тзв. савезника.
Да
ли је реч о фактичком истребљењу људи и укидању њиховог колективног памћења. О
историјској припадности, по принципу – СВОЈИ НА СВОМ. Огњишту и буњишту! Или,
забораву времена, када су ти исти самопроглашени владари извршили сурово
истребљење бизона, познатијих као буфала, да би с њиховим истребљењем до смрти изгледнели читаву једну расну
популацију – Индијанаца, илити, црвенокожаца. Да ли је, такође, геноцид –
бацање атомских бомби на јапанске градове – Хирошиму и Нагасаки?
Наравно,
да није лако доћи до „прага“ испред улазних врата поменутог „егзактног“
одговора, а камо ли целовито формулисати тај одговор. Поготово, што и друга
убиства у невиној природи имају право на њега. И то највише када се спомену
геноциди белоглавих орлова. А, у новије време и пчела, којима колективно прети
смртна опасност од широких употреба заштитних средстава – хербицида. Наводно,
против биљних болести.
И,
на крају још једно мало, по великим самопроглашеним владарима света – неважно
питање, или, питањце. Да ли су на листама за геноцид, или одстрел: ДАНАС -
СРБИ, као НЕКАДА – ХАЗАРИ?
У
среду, 22. маја господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар