ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПОГЛЕД ИЗ БОЖИЈЕ ФОТЕЉЕ
(Још једна моја еколошка песма о
Творцу, Христу и љубави)
Он
Творац
Све
(над)гледа
И не
мисли се ваљда да то
Он не
чини
Да је
незаинтересован
Као
лош отац и
Лоша
мајка
Као
нестрпљиви вајар кула
Од
песка
Као
онај створ
Који
је увек нешто
Између
Неког
и Никог
Он је
свеприсутан попут
Сунчеве
светлости и
Теслиног
светла
Које
можеш упалити на
Нијагариним
водопадима а у
Истом
трену
Угасити
у његовом родном
Селу
Смиљану
Он се
непрестано јавља
У облику
непролазно одрживе
Љубави
и Христове вере у
Њу
Творац
се често спусти на Земљу као
Падобранац
скоком из авиона
Он то
чини да би обрисао
Сузе
природи
Наврле
због злочинстава и
Других
недела учињених
Људском
руком
Творац
је увек
Иза и
испред нас и
Никада
нас не оставља на цедилу
Среда, 26/јун/господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар