ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

            Све је у овом свету постављено на – одређено време. А, та одређеност је ограничена, или што би стари Латини волели да кажу лимитирана – ЖИВОТОМ, који је, такође, као трајање: замишљен, нацртан и израчунат божијом руком, само на – ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ. Отуда, ваљда и толико агресивна пожуда људи, да се не каже алавост, или њихов „проваљени апетит“ за освајањем и својтањем свих појомова на – НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ, Као што су: љубав, слава, богатство, новац, радни однос, привилегије и наравно – ВЕЧНОСТ.

                Суштински „одређено време“ фигурира искључиво као геометијско растојање / размак између две тачке. Рецимо, растојање, које се одвија од тачке, или места, А до тачке, или места Б. Без обзира како се то растојање, или, размак мери(л)о: метром, педљом, шестаром, календаром, часовником, или одокативно. Одређено – НЕШТО не могу другачије да измере ни физичари. А, Бога ми, ни математичари. А, геометри? Они могу то „нешто“ само да премеравају, фиксирају и бележнички фокусирају кроз форме катастарских правила и јединица. А, што је опет сасвим – ОДРЕЂЕНО. И – КОНАЧНО. Као КРУГ (геометријска слика, затворско шеталиште, ореол над главом анђела, мета...), или геометријско тело – ЕГИПАТСКЕ ПИРАМИДЕ.

                По неписаном Закону одређеног „нешта“ живе и трају као: импулси, интервали, откуцаји (срца, сата, Морзеове азбуке...), удаси, погледи, пубертет, школски час...

                Дакле, по – БОЖИЈЕМ ДИКТАТУ појмови одређеног и коначног имају: свој бајковити почетак и свој неумитни крај. Јер, како би се, иначе, рађали нови људи, биљке и животиње, ако постојеће не би умирале? И, како би се производили нови технолошки изуми и „алати“, као што су нпр.: роботи, лаптопови, паметни тачскрин телефони, телевизори, ако се постојећи ресурси ствари не би руинирали, кварили и попадали?

Бог је све те смене и месечеве мене – ЛЕПО СМИСЛИО. Па, је зато живот у досадашњем уређењу света постао и остао као – НЕНАДМАШНА СЕНЗАЦИЈА. Или – Чудо божије: васељене, природе, маште и човекових снова. Али, за веровати је да је и смењиве циклусе те сензације Бог њеним корисницима подарио само на –ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ.

А, ево, како, људи ко људи: годинама, вековима и миленијумима, својим болесним умовима и њиховим проклетствима – ЗАГАЂУЈУ ПРОСТОР, ВРЕМЕ И ЖИВОТ.

                Вероватно да је Бог, након низа подељених цунами и земљотресних укора, спремио много болнију, ригорознију и катастрофичнију „одмазду“ за све – ПОЧИЊЕНЕ ЉУДСКЕ ГРЕХОВЕ.

29. маја господње 2019.