САМОСТАЛНА ПЕСМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САМОСТАЛНА ПЕСМА

1. (прва самостална песма)

Онај који прелази пут

кроз сопствено срце

угледаће на његовом крају

свој лик

како заједно с путом нестаје

видеће толико

колико нико никада неће

знати

да су се два краја стопила у

један

О крају

О крају замисли се читаоче поезије

часни

О крају

2. (друга самостална песма)

Путниче никада не заборави

почетак

с ког си се упутио

на пут што води кроз

твоје срце

у које си из торбе преместио

чешаљ

                пасош

                               бусолу

комадић сира

пожутелу очеву фотографију

неколико новчаница за путарину

тисов крст и књигу свету

3. (трећа самостална песма)

На путу ћеш бити сам

једини као што је једини

живот који живиш

Гледаћеш како сунце излази и

како се његово светло гаси

У невиду склонићеш очи

грејаћеш се у сопственом сну

оштрицом сопствене речи резаћеш

ћутњу око себе

О прочитаним књигама нећеш имати коме

да говориш

4. (четврта самостална песма)

Сви песници су мртви

вечно време је сведок

да нема привилегованих или преосталих

срећника

Живот траје колико путовање

кроз време

кроз цитате

кроз памћење

кроз ову самосталну песму у којој

птице певају своје најбоље деонице

И све птице су мртве

Вечно време је сведок

Да нема привилегованих и преосталих

Летача

И шетачи су мртви

Мртво је и море

НАПОМЕНА

                Ова песма је објављена у мојојој књизи стихова „НИСАМ НИКАД НАПИСАО ПЕСМУ КОЈУ САМ МОГАО ДА НАПИШЕМ“ коју је Издавачко предузеће „ПРОСВЕТА“ из Београда објавило 1997. године, за време када је на челу тог предузећа био Чедомир Мирковић, као директор и главни и одговорни уредник.