JEDNA SLIKA JEDNO SEĆANJE

ZORAN M. MANDIĆ

JEDNA SLIKA JEDNO SEĆANJE

Na sred sobe ne veće od  ćelije za

političke zatvorenike

Mali sto

Potpuno nag

bez stolnjaka i stolica kako to

priliči  porodici nameštaja

Ispod njega okolo na podu do

zidova narušenog zdravlja

rupama za eksere

na gomili nedovršenih crteža

gvaševa izmazanih akrilnim bojama

osećao se miris patnje ruke

pomešan sa neodoljivom tugom

Duše

Ne

U toj sobi niti je bio niti je

živeo Van Gog

Drugi sasvim drugi stanar iznenađeno je

pratio mirno klizanje mog pogleda

kroz nevažno stanje nikotizirane

Zapremine kiseonika

Kroz grobnu tišinu u kojoj se umiralo

pre i posle sa

akrilnim i uljanim bojama na licu

Ispod naborane prevrnute kože

Svejedno

Pitao me je kafu ili pivo

Pitanje je odjeknulo u staništu bez džezve

Tacne na kojoj je majka milovala

ljupke šoljice za raj

Tek kada se moj pogled okrenuo stanar je

požurio u radnju da bi gostu

Skuvao kafu

Doneo pivo

Ona je stajala

Mirno kao da ne čeka prosce

Na malom stolu u obilju nakaznih mrva

Podjezičnog otpada krivnje

Odevena u  astmatični kraj  želje baršunastog

Omota izmišljenog

Za sve koji nastoje da se izlažu

Pokazuju

Netremice je gledala kako gledam njen strah

Od glave do pete bila je umazana

Zapuštenim mirisima

Belog i crnog luka

Ajvara

Fleka

Užegle slanine

Mrlja od

Hladnih ostataka  nekada isprženih

Jaja

Samo je rukohvat

Mesto na kome čitalac poseže za mačem

Da bi smirio u sebi ciničnu aždaju raspamećnog

Teksta

Ličio na oprano rublje

Na toaletu s kojom se odlazilo u crkvu

Na vašar

Na sajam šarenih snova zaslađenih žutim

Šećerom

Da

Bila je to Ona

Moja

Knjiga u ozbiljnim godinama koju bi Van Gog

pročitao

Pokušao da razume

Možda ožuti

Naslov

Nikada nisam napisao pesmu koju sam mogao da

Napišem

Sa srećom u očima dospela je u unutrašnji džep

Moje vijetnamke

Krenuli smo nekuda

Nismo znali da je trebala da ostane na malom stolu

Bez pokrova

U sobi potrošenog vazduha

U kojoj je nesretni slikar sa njom upravljao u

skučenim poslovima

Odbrane higijene

Malog stola za

Crtanje za

Jedenje i za

Višegodišnje gledanje u mene na

Umašćenoj slici autora

Sada sam posramljen zbog krađe

Zbog muke tužnog slikara bez pomoći za

upravljanjem čistotom malog stola

na kome bi moja majka držala tacnu i na njoj

milovala ljupke šoljice za raj

U jednom se jastvu tako nađoše dva slepca

Kradljivac i Pokradeni

A gospođa sujeta naplatila porez

2011. god.