НЕИЗБРИСИВО СЕЋАЊЕ

Недеља, 20. мај 2018. године

У преподневним часовима у бајковитој летњој башти угоститељског локала Sport Caffe 365, власништво Александра Милановића, у улици Џона Кенедија 18 у Новом Београду.
На фотографијиама, с лева на десно, један поред другога, после дуго, дуго година, поново су заједно, уз кафу и чај, сели: проф. др Јерко Јеша Денегри (1936. Сплит), познати југословенски и српски историчар уметности, ликовни критичар и први кустос Музеја савремене уметности у Београду, Живадин К.Митровић, истакнути београдски историчар уметности, новинар и аутор књиге Париски разговори (Службени гласник, Београд, 2016), који је једно време био директор Српског културног центра у Паризу, др Ђорђе Д. Сибиновић, један од најистакнутијих савремених српских песника, есејиста и романописаца и познати београдски адвокат, јавни бележник и доктор правних наука и песник и књижевни критичар Зоран М. Мандић. Током разговора наведени писци су се са великим пијететом присетили грандиозне биографије у којој је записана историја мисије великог српског сликара, ликовног критичара, теоретичара и историчара уметности 20. века Миодрага Б. Протића (1922-2014), који и поред чланства у ЈАЗУ (Југословенској академији знаности и уметности) са седиштем у Загребу, није изабран за академика САНУ (Српске академије науке и умености) иако је за његова живота, па и данас, његов ауторитет стајао на самом врху пирамиде српских стваралаца и тумача уметности. Наведени саговорници су се најискреније сагласили да је заобилажењем Миодрага Б. Протића на изборима за члана САНУ, учињена велика и ненадокнадива штета, поготово што се зна да су у историји српске културе такве штете чињене и неким другим њеним заобиђеним првацима. Овакви сусрети потврда су истине да су сећања увек добри и важни сведоци чије речи ни једно време, и невреме, не може да обрише.