ЗОРАН М. МАНДИЋ
САЗНАЊЕ
(Теорија о опстанку врста живих бића)
Сазнање је процес који одржава
постојање и виталност: мишљења, писања и читања: људи, биљака и животиња. Без
сазнања носорог не би знао да сам у мојој књизи песама НАСПРАМ ЧУДА (Светови,
Нови Сад, 1994.), на страни 33, објавио истоимену песму - Носорог. Неко ће рећи
откуд биљкама и животињама способности да: мисле, пишу и читају. У суштини то
је претпоставка с којом се највише петљају и баве песници. То у извесном смислу
покушавају и филозофи, али много безуспешније због хроничних замуцкивања о која
се стално спотичу и губе у лакоћи грађења и формулисања реченица. Сазнање
помаже биљкама да се селе и пресељавају с једног на друго место, на коме у
земљи има више влаге и минерала. У тим сеобама полени су њихови мисаони водичи
и гласници, а зелено лишће радари уз помоћ којих они у својим сеобама стижу на
боља, хумусом богатија и хранљивија станишта. Без сопособности сазнања ни
пчелице не би препознале и разумеле музику ветра с којом он развејава полен за
којим оне марљиво лете и сакупљају своје медено злато. Зато је феномен сазнања
и низ узбудљивих прича које, попут оних из Библије, сведоче о мишљењу и
писмености природе, којој никако не успева да се договори са људима да је
сурово не уништавају. Сазнање је бајка у којој се бахати и неразумни људи
понашају као у неким баснама у којима лове и крволочно убијају невине животиње,
пале шуме и трују ваздух. Без чула сазнања планета Земља, на којој се и вода уз
помоћ способности сазнања креће и кружи – била би једна глувонема и досадна
пустара и пустиња без иједне зелене оазе. У мраку као када светлост престане да
мисли.
Нема коментара:
Постави коментар