30. мај 2018.

ПОНОВО У ШЕТЊИ



















ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОНОВО У ШЕТЊИ

1.

Није
како сам замишљао
нити су кругови правилни
колико морају
Превише мртвог дрвета у
употреби
ремети режим уздаха
Нагињем се на прозор
да би записао и друге слике а
онда са белешкама и скицама
излазим у шетњу
правим кругове

2.

Само миљеници тајни могу тако
успешно да продиру у речи
да се баве њиховим запреминама
да се играју с њима
Они су издржљиви и за најдосаднија
понављања
прича о:
                смисловима
                узвраћањима
                греховима
Они не одустају од намера проглашавања
својих висина
заборављајући да друге саслушају до краја
Памтећи само своје

3.

Шетња је
прави ослободилачки покрет
у коме се усклађује телесни ритам
с ритмом душе
И није неважно с ким си у шетњи
кога ћеш баш у њој увредити
кога ћеш упутити на важне наслове
коме ћеш можда и узгред препоручити сасвим
нову шифру
објаснити жуд браве
важност асфалтног полицајца
Наравно у
шетњи се и много слуша
пазиш на размак речи које узимаш
које те запљускују
без обзира на место навода
на промену температуре предмета које
додирујеш
док замишљаш причу говорника
Важно је пазити
на употребљене трикове
говорник не сме мигољити
не смеш га испустити из руку
нити пустити да ти се приближи
Око је осетљиво
Рука нервозна
Све је то једна веза
Једно поимање ствари

4.

О Хелдерлину се напричало и
Напевало
Нико му више не може помоћи ни у
најбољој шетњи
Кафка и Ниче су у кризи
Борхес се уморио а
млади надобудни песници зарасли у
билијарске штапове гађајући један другог
У мртве мете више нико не гледа
Изговарам реченицу:
СВЕ ЈЕ ТО У ВЕЗИ С БОГОМ
И не грешим
Грехови су и тако утемељени на вољи богова
На пропустима у прегледу игре коју контролишу
У њиховим видео играма
Силазим са свог неба међу људе и песнике
Много су навикли песници
Потежу зарђале ножеве
и брусе их на оштрицама започетих песама
сисају сунце и
сипају га у разне течности које испијају
Алкохол је с њима и
Недозрела женска младеж коју обарају
Болестима
Отпоздрављам шизофреницима на оделу за опоравак
Знају, кажу, да ме поштују и
записују док говорим

5.

Ево: п о ч и њ е м
Ево: п р е с т а ј е м



Објављено у часопису ПОЉА у броју 388-389/ јун-јул 1991. у Новом Саду 


Нема коментара:

Постави коментар