ОПАСНЕ ИГРЕ СА ПОЗАЈМИЦАМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОПАСНЕ ИГРЕ СА ПОЗАЈМИЦАМА

Сећам се да сам пре двадесет и више година

У једној школи креативног писања

Упозорио полазнике те школе да се током

Евентуалног будућег дружења са писањем

Не играју са позајмицама и наслањањима на

Туђе идеје

Јер нагласио сам таква пракса може да се

Претвори у опасне игре

Као када би позајмили кожу неког ко је

Заспао дубоким сном и без питања се увукли у њу

И изнутра додирнули топлоту другог људског тела

Сазнали неке од његових ДНК тајни или као

Душан Васиљев газили у њиховој крви до колена

Мрачним ходницима силазећи чак и дубље

У дубоки сан опљачканог спавача

И ево насред ове песме још једном хоћу да упозорим

Полазнике свих основних

Виших и високих школа писања и

Мастер студија

На опасне игре са позајмицама

И последицама које личе на ђубришта

Разорених умова и раскомаданих тела

Али коме је стало до обазирања и о(с)вртања

На тај страх чак и у присуству смрти

Која на таквим местима надзире рад

Еколошких постројења

И ко то тамо вређа смрт усред моје песме

Покушавајући да се увуче у њену уснулу кожу

Године 2018.