УМЕТНОСТ НАДАХЊИВАЊА ЖУДЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

УМЕТНОСТ НАДАХЊИВАЊА ЖУДЊЕ

Кад скину леш са мене и са њега

отресу прашинасте остатке речи

размазану и ничим доказану функцију

реченица

преко којих је мудрост скапавалу у

изреченим глупостима

досећи ћу чистоту лакоће непостојања

у њој пронаћи одговоре о разлозима

бесмисленог заточеништва неупотребљених речи

ушивених у труо товар леша

онако како су Чифути у шавове громби капута

изнутра испод клизавог тамно црног сатена поставе

ушивали дукате и златнике

надајући се снази њиховог сијајућег спасења

Када се заврши очишћавајуће ослобађање од

неподношљивог служења лешу

његовим амблемима и памћењу које је и своје

интриге уздизало до чела завета

моћи ћу ишчитаном да окренем леђа да у

непознатој невидљивости своју иронију вратим на

престо доброте међу непревазиђене

Мајчине речи

које сирота у картонској кутији за ципеле чува

на свим световима

заједно са збиркама мојих играчака и књига

Знам да ће ме по нечему препознати у ваздуху

претвореног у њега

да ће ме разлучити и излучити за себе

представити речима за којима сам трагао

насред сунца и у њима о њој проучио открића о

тајни

Како је лепа Мајка и када је нема

Како надахњује моју жељу и учи ме

Уметности тог надахњивања

Песма из књиге МАЛИ (П)ОГЛЕДИ песме (Књижевна општина Вршац, уредник Петру Крду, рецензенти Миодраг Павловић и Јован Зивлак; на насловној корици репродукција слике Арлекин (1915, уље на платну) Пабла Пикаса, Вршац, 2006. год.)