ЗОРАН М.
МАНДИЋ
ОНАКО КАКО СЕ СВЕТЛО ОДВОЈИЛО ОД ТАМЕ
Онако како се светло одвојило од таме,
копно од мора, онако сам ја напустио
моју драгану, трешњин цвет са Фрушке горе,
онако, онако. У бездушности деоба
Апостоли се најчвршће држе за скуте
Својих Јеванђеља.
Без пролазности би свет изгубио смисао
У сваком од својих мистериозних окупа.
Песма (стр.25.) из књиге ОКВИР(Центар
за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар
Лукић, Пожаревац, 2011)
Нема коментара:
Постави коментар