БОЈИМ СЕ ШТО СЕ МЕЊАМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БОЈИМ СЕ ШТО СЕ МЕЊАМ

Бојим се што се мењам

Али не због промене

Већ што ме те промене

Не дотичу

Што за њих није заинтересован

Ни мој адреналин

Што се из дана у дан

Све више и више

Препушта опуштености

О којој не жели да расправља

Чак ни са мном

С оним који га

Храни

Подстиче и

Ради с њим вежбе из програма

Института за кардиоваскуларне болести

Из Нишке бање

Бојим се што и настале промене

Када ухватим њихов срамежљив поглед

Превише слежу раменима

Што још увек воле да читају моју песму

Песма о песми

Која годи њиховој тишини

И замору који их не боли

Бојим се да ћу једнога дана

Такав какав сам

Недостајати свима

Који ме нису упознали

И онима

Који су ме превише знали

Од којих нико

Ама баш нико

Из редова

Једних и Других

Није отишао илити дошао

У посету мојим променама

За које и даље није заинтересован

Мој адреналин

За који сваког месеца

Потрошим пола  пензије

Да би нахранио његову

Биологију и

Његову све гладнију

Сујету

18. марта господње 2019.