НАГОСТ НАСТАЈАЋЕ ПУСТИЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

                             

НАГОСТ НАСТАЈАЋЕ ПУСТИЊЕ

Нагост настајаће пустиње,

А онда смрт, крије речник оквира.

Како песник рашљари Космосом,

или се враћа жени, кад одјекне музика

на прагу куће у чежњи, опстајава опскурни

јав мобилног телефонског позива.

Књижевност саопштава дивљење за животом.

Сократ, Ван Гог, старогрчки лиричари.

Стара ретриверка Асна док њуши врхове ципела

испред куће. Паркиран аутомобил сања,

можда сања мишиће полицајца са шапком

заглављеном међу шакама.

Другим знацима је преостали свет закрчен

Раскопаном улицом – ликом универзитетског

професора музике који износи без зазора

схватање мистерије облика гудачког инструмента.

Свет постаје Еуклидов геометризам

Музичке кутије. Његов карактер се мора

Описивати изнова.

Усред пустиње, нагост пустиње,

диктира стварање другачијег речника,

стварности и епохе.

Песма (стр.16.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)