СВЕДОЦИ, НАРОДНА ПЕСМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВЕДОЦИ, НАРОДНА ПЕСМА

Народ пише не пише

своје песме

занемела су епска и

лирска певишта

док историја по ко зна

који пут порађа копилад

међу сликама као што је ова

                Иза куће у хладовини

                за сунцем цвет пати

                Дуга је његова туга

                наплакана

                Кућа се сажали на цвет

                тако што и сама поче да

                плаче

   а онда излете из темеља

   и дозволи сунцу да љуби

   цвет

Мало је цветова у народним песмама

или много изгаженог под ногама

јунака

исто толико сунчевих суза у

изгаженом цвећу

много заборављених љубави

разрушених градова

убијених држава

Православна вера је преостала

да са цветом и сунцем сведочи

(Песма (стр. 25.) из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“ (ИП „Светови“, уредник Јован Зивлак, рецензент Срба Игњатовић, Нови Сад, 1994. год.)