ЗОРАН М.
МАНДИЋ
ПРЕДСТАВА ФИДИЈЕВЕ РУКЕ С ДЛЕТОМ
Представа Фидијеве руке с длетом
И Ван Ајкове са четкицом
Површина реке у забитом крају
Пре или после уметност
природе. Презират свет оквира.
Рубљов лије православна звона а
Николај Берђајев мртав лисац
Рекао је што се ваљало казати о
духовној и стваралачкој Слободи.
Ограничени ум, слепо верује
Теоријама. Поезија о феноменима око
Себе има непоткупљиво мишљење.
Обронци, обронци а у њима
Светлуцају свици, тајно гориво оквира,
Но, и то је лице будуће уметности.
Непоновљиви тренутак
збуњујуће открива сопствене откуцаје
срца. Музика тупих тактова из нутрине
премешта се у речи које не пристају овом
опусу,сачињеном збрда-здола.
Упитном погледу Богородице.
Ова прича настаје у
Кинеском ресторану
У Новом Саду на другом спрату
Погодном месту за будући рај.
У једнокреветној соби број 214.
Плач детета беше збиља.
Песма (стр.19-20.) из књиге
ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6,
уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)
Нема коментара:
Постави коментар