ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА

Говорио ми је као

Рецензенту

Књига његове издавачке

Куће

Да немам довољно

Самопоуздања

А заборавио је да је

Четрдесет година

Поткрадао и

Крао

То моје недовољно

Самопоуздање

С којим је у својој прљавој

Биографији

Вешто трговао

Као и са њеним другим

Детаљима и секвенцама

Пре мене

И

Без мене је

Био нико

Четрдесет година сам

Гурао причу о њему

Као о

Неком

Ко зна ком

Сумњивом

Књижевном лицу

На страницама

Културних рубрика и

Додатака

Политике

                Вечерњих новости

Дневника

                Борбе

Као што то

С оном каменчином

Чинише Сизиф

Час узбрдо

Час низбрдо

Када је јадник одлазио

На кафу код госпође

Гравитације

Што највише личише

На пишање наспрам ветра

И на оне премокре запишане

Ногавице на његовим добрано

Изношеним и отрцаним

Фармерицама

А ево тако запишан

Превали он и седамдесету

Као онај ујка Дујк

У једном америчком филму

Који је одбијао да

Опере своје упишане фармерице

Зарозане зубе и

Прљави језик

С којим није знао

Ништа друго него да

Млатара и

Блебеће

6. марта господње 2019.