ЗОРАН М. МАНДИЋ
ТРЕНУТАК
Тренутак је
станица ненаписане вере
без предигре
да се и у сну доживи
разлије и потамни на
светлуцавој површини
Они који долазе с разлозима да
трпе земљу и
сферна исходишта у
откуцавању
надмећу се у облицима али
пре него они умиру с речима
Тренутак
траје у свим ненаписаним верама
Они који долазе без разлога
уживају у његовом неприсвајању
достојни да заобиђу и једну такву својину
Ова песма објављена је у песмозбирци АПАТИН
И ПЕСМЕ ОД ПРЕ у издању ИП СВЕТОВИ, Нови Сад, 1998.
Нема коментара:
Постави коментар