19. јул 2017.

АНДРЕЈ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

АНДРЕЈ

Ништа још не знам о њему
осим да је ту поред
у парку са шишаркама и
скулптурама
да све више
разуме простор
између два дрвета
међу клупама и тобоганима
љуљашкама и клацкалицама
час у дечијим плавим колицима
час на бициклу с оцем која га
упознаје с градом и одводи на
Дунав
Опчињава га вода док с
пуним устима чоколаде и
десетак тек пристиглих зубића првака
улази у њу
као у пластични базен насред
дворишта у Ћетковићевој 73
Још увек је шкрт на речима
Не посеже за семантичким триковима
реченица малих или растегљивих као
Памперсова пелена или као тек
реченица на помолу као свитање као
гласић у одрастању који ће их гурнути
изнутра док их буде срицао на
српском
немачком
мађарском
енглеском
Када буде читао овај текст
(неко ће знам одмах рећи – песму)
2036.
у својој двадесетој разумеће лакоћу читања
која је у њој заобиђена
која је део плана о будућем полиглоти или пак
ревносном власнику дедине математичке
библиотеке
Зато не бринем што је
Андреј тек на почетку као слово А
што је на почетку свих почетака
што то поређење невино поткрада метафору из
слова Ч
Ч као друго име за машту или као З из
Песме о малој Зоји
Језик поезије је компликован рекла би
мала девојчица Ч
Поготово ако се зна да
поезија мора знати да може
рачунати на мене
међу онима који не разумеју да сам
Андреја на мојим фотографијама сликао очима и
погледима који су силазећи с портрета његовог
деде Душана хитали да уселе душу малог полиглоте и
наследника чудесне математичке библиотеке
На растанку с поспаним Андрејем
мала ми Ч рече
Зоки да ли знаш да је у овој твојој песми
Започела представа о одрастању једног милог дечака
Андреја
И да знаш да ће та песма бити уврштена у
Антологију твојих најлирскијих представа о
нама теби најмилијим ликовима из ризница
маште и стварности
коју ћу ја саставити



У Апатину, 18. јула 2017. год.