ГОСПОДАРИ ЖЕЂИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГОСПОДАРИ ЖЕЂИ

Зар морам да знам

како ће испасти реч од које се

одвајам

Чему препознавање многих

облика

Чему уређивање памћења

Прави ће рећи да су небитни

да нису говорили због других

трећих

да су изговарали због наде о

провиђењу

без молитве да буду оно што

нису

оно што други нису

У опругу савијена реч полеће

из уста

распада се и нестаје у вакуму

растаче свој невидљиви звук

Чему знање о звуку

о изазивачима трага из кога се

преметнуо

Падају ли то речи у облику кише

и нашом жеђи господаре

Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.)

И, гле чуда – како ме и ова песма подсети колико времена, песама и других драгоцености живота изгубих дружећи се у прошлости са погрешним људима. Зато данас прекуцавајући ову песму обећах себи да ћу нешто, што пре и што брже, написати под насловом – Најважније је бити неопходан човек. Ваљда ћу се тако искупити за сопствене промашаје и мирније душе се препустити хуку пролазности.