ТРИ ЗА ЈЕДНУ СЛИКУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТРИ ЗА ЈЕДНУ СЛИКУ

1.

Иза мене је

моје отпало ја

безбојни раствор материје чо-века

у појединачном алкохолу времена

Не видим се чак ни у комадићима

опиљцима костију

коже и делова

обуће и одеће

Облик се распао на неколико бледих

успомена

ус-помена

Нема ме ни у најбољој бившој

видљивости

Поништен сам бешумно

остављен да не важим

2.

Остатак је са мном

То је оно што зовемо сликом

у презенту

Нешто сам тромији у односу на брзину

која ме је преносила у простору

нарочито док сам играо велики фуд-бал

Све лошије видим и кроз наочаре бифокалне

које уозбиљују представу мојих пријатеља

о мени

Много више једем

Много брже се замарам

Рутински читам

остављајући другима да запишу најбоље

реченице

Суштину адресара без кога сам био не-сигуран

као и без сата оне чувене Цертине

сместио сам у само срце памћења

Не дам бројкама из себе

Само у ретким приликама говорим

по-нешто своје

скоро да сам све туђе и заборавио

Књиге сам преместио из дневног простора

за дисање

у један усамљени депо

Силазим тек толико да не бих заборавио

да ходам низ степенице

да ходам уз степенице

Нико ме више из депоа не воли

Нарочито ми замерају на поређењима

они који себе смарају не-упоредивим

Знају све о мени чак и оно што нисам стигао

да запишем о њима

Слободан сам

рекох себи

Потпуно слободан

враћајући се у простор за дисање

Сви људи на свету морају бити слободни

морају ослободити своје естетске идеале

од љубави која их притиска

крзненим монотонијама и свиленим поетизацијама

Мизансцена је ка сцена обично окупирана

личним рефлексијама

Живеле личне рефлексије и слични цитати из

Ничеовог Сумрака идола

И њих се треба ослободити

3.

Испред мене је моје непознато ја

сваки његов део је пред сасвим извесним

Крајем

Одлепљују се комади тела

Унутрашњи органи се кваре

Све је препуно прљавштине

талога        

 масноће

сасушеног мастила

Везивна ткива су по-пустила

Мисао се расточила

на сећање и месечарење

Будући ЈА је у најгорем положају

сатрулио горе од сазрелог болесног

црног лука

Песма (стр. 29-31) из књиге УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР (Просвета, Савремена поезија 2000, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000)